Pad obima sive ekonomije u Srbiji na 20,1 odsto BDP-a

Domaća preduzeća u sivoj zoni obrnu 10,7 milijardi evra godišnje

IzdvajamoPoreziPoslovanjeSrbija

9.2.2023 15:08 Autor: Milica Rilak 5

Domaća preduzeća u sivoj zoni obrnu 10,7 milijardi evra godišnje Domaća preduzeća u sivoj zoni obrnu 10,7 milijardi evra godišnje
Nivo sive ekonomije meren anketnom metodom pokazuje da registrovana privreda kroz aktivnosti u sivoj zoni obrne 6,5 milijardi evra, dok nivo meren monetarnom metodom... Domaća preduzeća u sivoj zoni obrnu 10,7 milijardi evra godišnje

Nivo sive ekonomije meren anketnom metodom pokazuje da registrovana privreda kroz aktivnosti u sivoj zoni obrne 6,5 milijardi evra, dok nivo meren monetarnom metodom pokazuje da registrovana i neregistrovana preduzeća u sivoj zoni obrnu 10,7 milijardi evra godišnje, rečeno je na predstavljanju tri istraživanja o sivoj ekonomiji u Srbiji, u organizaciji Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.

Prema Anketi o uslovima poslovanja preduzeća u Srbiji, procenjuje se da je siva ekonomija u 2022. godini iznosila 11,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je 2021. njen udeo u BDP-u bio 14,9 odsto.

Autori procene obima sive ekonomije po anketnom metodu, profesori Gorana Krstić i Branko Radulović, izračunali su da od 100 dinara sive ekonomije 64 čine neprijavljene zarade, a 36 dinara neprijavljeni profit, uz napomenu da je učešće neprijavljenih zarada neznatno poraslo u poslednjih pet godina, dok je u istoj meri smanjeno učešće neprijavljenog profita.

Kada je reč o delatnostima, siva ekonomija najrasprostranjenija je u poljoprivredi i građevinarstvu, dok je manje prisutna u trgovini, ugostiteljstvu i saobraćaju, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Gorana Krstić.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović objasnio je kako izgleda „foto robot“ preduzeća iz sive ekonomije.

Milojko Arsić, Saša Ranđelović, Ana Jović /Foto: Milica Rilak/Biznis.rs

„To su firme bez zaposlenih, a koje imaju povezana pravna lica“, istakao je Radulović i dodao da taj zaključak može biti od koristi Poreskoj upravi.

Šef jedinice za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Marko Danon predstavio je istraživanje koje se odnosi na procenu obima sive ekonomije po monetarnom metodu.

„Primena tog metoda dovela je do naše procene da je obim sive ekonomije pao na 20,1 odsto BDP-a ili za dva procentna poena u odnosu na 2017. godinu i da su u isto vreme značajno porasli poreski prihodi, dok se neformalni rad značajno smanjio“, rekao je Danon.

Danon je ocenio da je „gotovina moneta sive ekonomije“, dok je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović upozorio da je Srbija prema korišćenju platnih kartica, kao i učešću transakcija obavljenih bezgotovinski u BDP, „na začelju Evrope“.

„Povećanje bezgotovinske ekonomije u Srbiji na nivo blizu proseka zemalja centralne i istočne Evrope moglo bi da utiče na smanjenje sive ekonomije za tri do 3,8 odsto BDP-a, što može povećati poreske prihode za 600 do 800 miliona evra“, rekao je Ranđelović.

Osvrćući se na nalaze istraživanja koja ukazuju na učešće neprijavljenih zarada u sivoj ekonomiji, savetnica u ministarstvu finansija Ana Jović naglasila je da Vlada Srbije iz godine u godinu pokušava da smanji fiskalno opterećenje zarada.

„Od 2018. godine do sada fiskalno opterećenje zarada smanjeno je za 3,1 procentni poen, ali privrednici i dalje smatraju da su plate visoko opterećene. Radićemo dalje na tome da se opterećenje smanjuje, kao i neformalna zaposlenost, što je i cilj ministarstva finansija“, rekla je Jović i najavila usvajanje novog Programa za borbu protiv sive ekonomije „u kraćem roku“.

Marko Danon iz NALED-a je zaključio da su istraživanja i iskustvo pokazali da najbolje rezultate u borbi protiv sive ekonomije daju koordinisano sprovođenje dobro osmišljenih programa, uz podršku razvoju bezgotovinskog plaćanja, preciznije targetiranje rizičnih subjekata, podsticanje poreskog i građanskog morala, kao i dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je projekat koji sprovode NALED i Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u partnerstvu sa kompanijama Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i uz podršku Ministarstva finansija.

  • MARKO7

    9.2.2023 #1 Author

    Pa nije njima toliko loše

    Odgovori

  • GOCA BG

    9.2.2023 #2 Author

    Mislim da ima mnogo vise nego sto statistika pokazuje…

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    10.2.2023 #3 Author

    Teško je u potpunosti kontrolisati svaki privredni subjekt ali svakako gtrdebas stalno raditi na novim i boljim metodama kontrole poslovanja.

    Odgovori

  • VOJKAN

    10.2.2023 #4 Author

    Koliko bi trebalo da se radi na razvoju ekonomije da bi bilo što manje ovih cifara

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    11.2.2023 #5 Author

    U sivoj zoni su miljenici države. Bez poteskoca

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *