Kako do većeg privrednog rasta i više privatnih investicija?

Poslanici Skupštine Srbije izglasali su u četvrtak predlog budžeta za 2024. godinu. Od prisutnih 189 poslanika, za usvajanje je bilo njih 145, protiv 31, dok 13 nije glasalo.

U prvoj analizi budžeta za narednu godinu iz Fiskalnog saveta Srbije ocenili su da je planirani deficit od 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP-a previsok za Srbiju. Oni su ukazali i na to da bi po formuli iz fiskalnih pravila odgovarajući nivo budžetskog deficita Srbije trebalo da bude ispod 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda.

“Ipak, budžetom za 2024. napravljeni su određeni pomaci u dobrom smeru. Planirani budžetski deficit u 2024. niži je od onog koji se predviđa u 2023. godini (2,8 odsto BDP-a), a tokom 2024. očekuje se i dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u, sa 53,3 na 51,7 odsto”, navode iz Fiskalnog saveta.

Ekonomista Aleksandar Stevanović, komentarišući usvojeni budžet za 2024. godinu, u razgovoru za Biznis.rs kaže da projektovani rast BDP-a od 3,5 odsto nije preterano optimističan, ali ni konzervativan kao procena i da suštinski ono što je predviđeno u budžetu jeste ostvarivo.

“Ključno pitanje je kako da privredni rast bude od pet do šest odsto? Srbija ne bi trebalo da se zadovoljava rastom od 3,5 odsto s obzirom na svoje mogućnosti, nego bi mogla barem još deceniju ili deceniju i po da gađa stope rasta koje su između pet i šest odsto. Prilična nesreća bi za nas bila da na dugi rok ne uspemo da stope rasta podignemo na taj nivo, a opet sa druge strane – onaj ko bi imao hrabrosti da sprovede mere koje vode visokom rastu verovatno bi shvatio da je stvorio nesreću za sebe na izborima”, smatra Stevanović.

U narednoj godini više se ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselektivnih davanja stanovništvu, što je bila uobičajena praksa u nekoliko prethodnih godina (za penzionere, decu…).

“Ove godine smo se vratili na put nekih ranijih godina kada je vlada imala krojenje budžeta koje se ne menja mnogo već godinama, a skupštinska većina rutinski usvajala isti. Imamo oprezno upravljanje finansijama, što je za pozdraviti, opadajuću putanju javnog duga, visoke javne investicije, plate i penzije koje rastu čak i nešto brže nego što raste ukupna produktivnost. Suštinski, nemamo ništa posebno novo u poređenju sa budžetima u prethodnim godinama, uz nadu da ulazimo u godine kada neće biti velikih iznenađenja, ko god da bude na vlasti, jer su stabilne javne finansije kao društveni konsenzus – blagodet”, ocenjuje naš sagovornik.

Predlogom budžeta za kapitalne investicije je opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP-a. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će se nastaviti sa sprovođenjem strategije ulaganja u auto-puteve, pruge, kliničke centre, škole i u 2024. godini.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da politika aktuelne Vlade Srbije ostaje da više forsira javna ulaganja i privatne investicije podstaknute javnim davanjima, nego same privatne investicije.

“I dalje smo dominatno zemlja u kojoj ima ono što nigde nema, ali samo za strane investitore, dok domaći i dalje dobijaju mrvice. Na duži rok to nije održivo, na kratak do srednji jeste. Vodili smo lošu politiku nekoliko decenija i možemo da usmerimo budžetska sredstva u javne investicije, a da to ne bude bacanje novca. Imamo i dalje mnogo suštinski neuposlenih resursa. Pred nama je da izgradimo mreže puteva, da ulažemo u energetiku, železnicu i ostale stvari koje jesu razvojne i takođe ostavljaju ljude u nekim delovima Srbije koji bi se ispraznili”, ističe Stevanović.

On dodaje da javne investicije mogu još duže vreme da budu zamajac razvoja, ali je loše to što je rasterećenje privrede svake godine odloženo i realno ne postoji.

“Nešto što liči na rasterećenje je što se minimalac gura naviše, a država prezume deo tog rasta na sebe kroz povećavanje neoporezivog iznosa zarade, ali suštinski – rasterećenja privrede nema. Kada se ispucaju javne investicije, neiskorišćeni resursi u rukama države, subvencije, moraćemo da se pogledamo na kraju u oči i da kažemo da jedino privatne investicije dugoročno mogu da reše rast zarada, rast standarda kada dosegnemo jedan nivo koji će verovatno biti od 1.000 do 1.500 evra”, objašnjava Stevanović.

Kada je reč o nastavku inflacije naš sagovornik kaže da će nas njena “žilavost” u 2024. godini podsetiti da nije samo posledica emisije novca koja je kod nas bila iznuđena, nego i supstitut da se spreči jačanje dinara.

“Da nismo imali malo veću inflaciju koja će nas još malo opadajuće brinuti do kraja sledeće godine, dinar bi verovatno ojačao što bi možda bila još pogubnije po performanse našeg izvoza i privredu u celini”, zaključuje Stevanović.