Većina članica AmChama planira investicije i rast u 2024. godini

Većina članica Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) u 2023. godini beleži rast poslovanja, posebno prihoda i profita, dok su po pitanju rasta investicija i novih zapošljavanja kompanije nešto opreznije, pokazalo je tradicionalno godišnje AmCham istraživanje o poslovnoj klimi i poverenju investitora, pod nazivom „Jedanaesto prolazno vreme“.

Prema pomenutom istraživanju, AmCham kompanije članice umereno su zadovoljne poslovnom klimom u Srbiji, dajući joj ocenu 2,9 (skala od 1-5), što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne godine, ali i najbolju prosečnu ocenu poslovne klime od kada se sprovodi istraživanje.

Trend rasta umereno zadovoljnih je postepen, ali stabilan (od 46 odsto 2016. do 78 odsto ove godine), dok je primetan i pad nezadovoljnih članica (sa 53 odsto 2016. na svega 14 odsto ove godine). Mala i mikro preduzeća koja nisu AmCham članovi, a deo su uzorka istraživanja, dele stavove većih kompanija ocenjujući poslovnu klimu ocenom 3. 

„Prognoza poslovanja AmCham članica u narednoj godini optimističnija je u odnosu na prethodne krizne godine, obeležene epidemijom korona virusa i ratom u Ukrajini. Ovaj rast optimizma jasan je pokazatelj delimičnog oporavka ekonomije i jačanja poverenja investitora nakon kriznih udara, međutim veoma je važno da na dugoročnom planu, zajedno sa Vladom Srbije, radimo na unapređenju institucionalnih reformi, pre svega u sudstvu, zdravstvu, radno-pravnoj regulativi, zatim na suzbijanju sive ekonomije i zelenoj agendi“, istakao je Stefan Lazarević, predsednik AmChama.

Koji su ključni izazovi za uspešno poslovanje?

Kao ključne izazove za poslovanje kompanije prepoznaju visoku stopu inflacije, dostupnost radne snage i efikasnost državne uprave. I dalje visoka stopa inflacije i njeno sporije padanje nego u evro zoni, predstavlja izazov za jako širok dijapazon kompanija, imajući u vidu smanjenje kupovne moći potrošača i nepredvidive skokove cena inputa.

Dostupnost radne snage predstavlja prepreku za blizu dve trećine AmCham članica i nalazi se konstantno među dva najveća izazova u istraživanjima u poslednjih 6 godina. Efikasnost državne uprave, treći je po značaju izazov na koji upozorava čak polovina AmCham članica. To je značajan skok u odnosu na izazove identifikovane prošle godine, što ukazuje na neophodnost jačeg tempa reformi koje smanjuju administrativni teret poslovanja, od kojih je veliki deo započet za mandata ove, ali i prošle Vlade, međutim, još uvek nije sproveden (npr. digitalizacija zdravstva, digitalizacija radno pravne dokumentacije, e-bolovanje, uvođenje e-suda, i sl).

Prognoze za 2024.

Shodno stavovima o poboljšanju poslovne klime u odnosu na prošlu godinu, prognoza poslovanja u narednoj godini je optimističnija u odnosu na prethodne krizne godine. Povećanje poslovanja u narednoj godini i nove investicije očekuje oko dve trećine članica AmChama, dok polovina veruje da će doći i do povećanja broja zaposlenih. Ipak, iako je ovaj rast optimizma pokazatelj delimičnog oporavka ekonomije i jačanja poverenja investitora, nivo entuzijazma iz 2019. godine još uvek nije dostignut, a rezultati su slični onima iz 2016. godine.

Šta privreda vidi kao prioritete za dugoročni rast i narednu godinu?

Što se tiče neophodnih reformi za dugoročni rast, članice AmChama već više od pet godina prepoznaju smanjenje korupcije, uspostavljanje vladavine prava i efikasnog pravosuđa kao prve prioritete u reformama koje Vlada Republike Srbije treba da sprovede u okviru sistemskog unapređenjea poslovnog okruženja. Ova reforme takođe spadaju u fundamentalne reforme neophodne za dalji napredak ka EU, i korišćenje prilika iz Plana rasta EU koji je ponuđen zemljama Zapadnog Balkana.

Drugo mesto po značaju reformskih prioriteta zauzima dalja digitalna transformacija i razvoj eUprave i dosledno sprovođenje zelene agende. Treće mesto za AmCham članice zauzima suzbijanje sive ekonomije. Mikro i mala preduzeća takođe prioritizuju institucionalne reforme, ali u nešto drugačijem redosledu – predvidiv poreski sistem i efikasna Poreska uprava njima su na prvom mestu, dok nakon toga slede smanjenje korupcije i sive ekonomije. Zatim prioritizuju fleksibilnije radne propise i transparentniji sistem javnih nabavki.

Već nekoliko godina zaredom, više od dve trećine ispitanika u okviru članstva AmChama (67 odsto), ali i malih i mikro preduzeća (62 odsto), smatra da bi obrazovanje trebalo da bude prvi prioritet za alokaciju budžetskih sredstava sa ciljem pravljenja zdravih osnova za dugoročno povećanje privrednog rasta. 

Poslovna klima u Srbiji, kao i ranijih godina, bolje je ocenjena od klime u zemljama okruženja koje nisu u EU, a lošije od zemalja koje su članice EU, ukazujući na faktor predvidivosti javnih politika, kao i mogućnost korišćenja posebnih fondova za skupe reforme (npr. u domenu zelene agende) koje su dostupne članicama.