Većina startapa u Srbiji još nije profitabilna, trećina razvija proizvod u oblasti veštačke inteligencije

Srpski inovacioni ekosistem nastavlja impresivan rast, sa više od 300 novih startapa u protekle dve godine, saopštila je Inicijativa „Digitalna Srbija“.

To poslovno udruženje objavilo je Startap skener 2024. – analizu okruženja u kome posluju domaće inovativne tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 201 startapa, a realizovano je u okviru projekta „Preduzmi ideju“, koji konzorcijum okupljen oko Inicijative „Digitalna Srbija“ sprovodi u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).

„Nalazi istraživanja ukazuju da naš ekosistem nastavlja da raste velikom brzinom, što se vidi ne samo po porastu udela „mladih“ startap timova koji su još uvek u najranijim fazama razvoja, već i po porastu broja osnivača mlađih od 30 godina u ekosistemu. Ova dobra vest sa sobom donosi i potrebu za više podrške u najranijim fazama razvoja“, rekao je direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ i direktor projekta Preduzmi ideju Nebojša Bjelotomić.

Kako je saopšteno, početkom 2024. godine je više od 6.000 ljudi radilo u domaćem startap ekosistemu, što je skoro duplo više nego pre dve godine.

„Istraživanje ukazuje da startapi planiraju da zaposle 3.000 novih ljudi, što odražava snažan optimizam svih aktera inovacionog ekosistema i veliki potencijal ne samo za generisanje novih radnih mesta, već i za doprinos širem ekonomskom razvoju. Uspeh našeg inovacionog ekosistema ne zavisi samo od uspeha pojedinačnih startapa, već i od sposobnosti celokupne zajednice da stvori održiv i dinamičan ekosistem koji promoviše inovacije, preduzetništvo i konkurentnost na globalnom tržištu“, istakao je programski direktor projekta „Preduzmi ideju“ Tadej Kurepa.

Tri najveća izazova za startape u Srbiji su – pristup finansiranju, pridobijanje kupaca i zapošljavanje adekvatnog kadra, posebno u sektoru prodaje. Najvažniji ciljevi startapa za 2024. su rast prodaje, razvoj proizvoda i rast broja korisnika, navodi se u publikaciji.

Polovina osnivača (50 odsto) se u preduzetnički poduhvat upustila da reši neki problem ili iskoristi tržišnu priliku. Prosečna starost osnivača startapa u Srbiji je 35,2 godine. Dve trećine (64 odsto) startapa u osnivačkom timu nema nijednu ženu.

Trideset i šest odsto startapa razvija proizvod u oblasti primene veštačke inteligencije, a 19 odsto u oblasti obrade i analitike podataka, što reflektuje globalne trendove i rastuće interesovanje za napredne tehnologije.

Većina startapa još uvek nije profitabilna, a skoro dve trećine osnivača, kako se navodi u publikaciji, teži da izgradi profitabilnu kompaniju u sopstvenom vlasništvu.

„Ova težnja ostaje u centru preduzetničkih ambicija i odražava tradicionalan pristup osnivanju kompanija. Sa druge strane, skoro trećina startapa, odnosno 29,9 odsto, planira prodaju ili spajanje sa drugim kompanijama. Samo šest odsto startapa ima u planu izlazak na berzu (IPO), što je u skladu sa prethodno navedenim informacijama da je to korak koji se obično preduzima u kasnijim fazama razvoja kompanije, kada je poslovanje već stabilno i dostiglo određenu veličinu. Ovaj mali procenat istovremeno reflektuje trenutnu fazu razvoja startap ekosistema u Srbiji.“

Raznolikost sektora u kojima startapi najčešće posluju ukazuje na diverzitet sektora unutar startapa. AgriTech i FoodTech se ističu kao vodeći sektori sa 18,4 odsto startapa, jasno pokazujući potencijal za inovacije u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije, koje su tradicionalno jake u Srbiji. Biotech i Medtech predstavljaju još jednu ključnu oblast sa 11,9 odsto. U svim navedenim oblastima vidimo rast sektora u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a posebno značajnu razliku vidimo u sektoru obrazovanja koji je u Startap skeneru 2023 bio zastupljen sa 1,8 odsto, a ove godine je 12,9 odsto ispitanika navelo obrazovanje kao industriju u kojoj njihov startap posluje.

Startap skener 2024 se ne fokusira na veličinu tržišta ili nivo razvoja startapa unutar različitih industrija, već ima za cilj da identifikuje koje industrije su privukle najveći broj startapa među učesnicima istraživanja.

Pored očekivanog fokusa na razvoj softvera i aplikacija, zapažena je značajna orijentacija ka veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, kao i bazama podataka/upravljanju velikim podacima. Ove oblasti predstavljaju ključne pokretače inovacija unutar ekosistema, reflektujući globalne trendove (Data is the New Oil) i rastuće interesovanje za napredne tehnologije (posebno za AI). Značajno interesovanje postoji i za razvoj hardvera (21,9 odsto), što ukazuje na povećanje broja inicijativa usmerenih na fizičke proizvode.

Većina startapa i dalje bira da svoje sedište ima u Srbiji, sa udelom od 85,6 odsto. Ovo predstavlja blagi porast u poređenju sa prošlogodišnjim podatkom od 82,6 odsto.

Analiza distribucije sedišta startapa po regionima i gradovima u Srbiji ukazuje na značajnu koncentraciju u regionu Grada Beograda, sa 57,9 odsto startapa koji su izabrali glavni grad za svoje sedište. Ovo odražava status Beograda kao poslovnog i tehnološkog jezgra zemlje, sa najrazvijenijom infrastrukturom i najvećim pristupom resursima.

U skladu sa statističkom podelom regiona u Srbiji, odgovori startapa su organizovani tako da prikazuju zastupljenost i distribuciju po pojedinim regionima. Vojvodina, kao drugi po veličini region prema broju startapa, ima značajnu zastupljenost sa 22,9 odsto, dok startapi iz Centralne Srbije čine 19,2 odsto uzorka što naglašava rastuće interesovanje za preduzetništvo i inovacije.

Tržišta na kojima posluju srpski startapi pokazuju potrebu da se proizvod prvo testira u poznatom okruženju, pa tako polovina startapa (51,8 odsto) posluje na tržištu Srbije, a četvrtina (28,9 odsto) u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Od inostranih tržišta značajne destinacije za srpske startape su Evropa (36,8 odsto) i SAD (27,5 odsto). Pored toga, Azija i MENA region sa 10,9 odsto i 8,5 odsto odražavaju globalne aspiracije srpskih startapa. Ipak, skoro trećina startapa – 29,4 odsto, još uvek nije ni počela sa plasmanom proizvoda, što sugeriše da se veliki broj startapa još uvek nalazi u najranijim fazama razvoja.

Analiza obrazovne strukture osnivača startapa u Srbiji pokazuje da je većina osnivača stekla visoko obrazovanje, a da najveći broj poseduje master diplomu (35,1 odsto). Diplomu osnovnih studija ima 22,9 odsto osnivača, dok je doktorat steklo 8,0 odsto osnivača. Manji procenat, od 10,6 odsto osnivača, ima diplomu srednje škole, a 10,1 odsto trenutno studira na osnovnim studijama, što je blagi porast u odnosu na prošlogodišnji izveštaj kada je taj procenat iznosio 7,8 odsto i sugeriše da startap ekosistem privlači mlađe preduzetnike.

Zanimljivo je i to da je doktorske studije započelo 6,9 odsto osnivača, što takođe predstavlja porast u broju osnivača u odnosu na 5,4 odsto od prošle godine, ukazujući na tendenciju kontinuiranog obrazovanja unutar startap zajednice.