Više delatnosti prilika da se preduzeće sačuva od sunovrata u stečaj

Pri započinjanju biznisa jedan od najvažnijih faktora koji će odrediti dalju budućnost i poslovanje preduzeća u narednom periodu jeste finansijska stabilnost.

Finansijski konsultant za poslovanje preduzeća Biljana Lazarević kaže da finansijska ravnoteža podrazumeva izbalansiran odnos između sredstava i izvora sredstava i posmatra se dugoročno i kratkoročno.

“Dugoročna finansijska ravnoteža posmatra se kroz dugoročna sredstva, u odnosu prema dugoročnim obavezama i sopstvenim izvorima. Kratkoročna finansijska ravnoteža stavlja u odnos kratkoročna i novčana sredstva, prema dospelim obavezama i obavezama koje dospevaju u kratkom roku”, objašnjava Lazarević.

Radi uspostavljanja finansijske ravnoteže, naša sagovornica navodi da je potrebno paralelno raditi kako na dugoročnom, tako i na kratkoročnom finansijskom balansu, odnosno rokovima u kojima će se pojedini delovi aktive pretvoriti u novac, a pojedine pozicije obaveza dospeti za plaćanje.

Praćenje kratkoročne finansijske ravnoteže predstavlja kontrolu likvidnosti, dok praćenje dugoročne finansijske ravnoteže predstavlja sagledavanje uslova za održavanje likvidnosti, odnosno profitabilnosti, a oba pokazatelja su preduslov solventnosti.

Prema definiciji, likvidnost je sposobnost da se obaveze prema poveriocima mogu izmiriti u roku dospelosti. Na stepen likvidnosti utiču vrste i veličina izvora sredstava. Pojam profitabilnost izražava odnos iznosa profita, kao osnovnog izvora sredstava, prema drugim poslovnim pokazateljima koji su uticali da se taj profit ostvari. 

“Profitna stopa je udeo profita u prodaji i pokazuje koliko je zarađeno po svakoj prodatoj jedinici u novcu (ROS- Return On Sales). Profitabilnost se može meriti i prema investiranom kapitalu i onda se ovaj izraz zove ROI-Return on investment”, ističe Lazarević.

Solventnost je likvidnost u dugom roku, odnosno sposobnost preduzeća da u svakom trenutku izmiri svoje dospele obaveze, ali je ne treba mešati sa pojmom likvidnosti koji predstavlja sposobnost zatvaranja samo kratkoročnih dospelih obaveza.

U praksi, preduzeća znaju da se preterano bave ili jednim (likvidnošću) ili drugim indikatorom (profitabilnošću), ali sinhronizovano i sveobuhvatno praćenje solventnosti veoma često izostane.

Naša sagovornica naglašava da banke kao partneri „vole“ kada su preduzeća profitabilna, jer to znači da je poslovni model zdrav i perspektivan, da ne postoji nedostatak u tokovima gotovine, odnosno veću potrebu za prilivima zbog dospelih odliva vide kao potencijal za plasman.

“Sa druge strane, pokazalo se da je okidač za sunovrat kompanije blokada tekućeg računa od strane prvog poverioca, za kojom kao domine kreću i ostali poverioci. Dobar poslovni model koji razvijaju preduzeća koja su dugo u poslu, i koja obavljaju više delatnosti, jeste da u različitim periodima godine različite delatnosti budu izvor profitabilnosti, a da likvidnost nadomeste iz druge povezane delatnosti firme, dok bi se u narednom poslovnom ciklusu izvršila rotacija”, objašnjava finansijski konsultant za poslovanje preduzeća.

Kao primer Biljana Lazarević navodi kompaniju koja se bavi trgovinom građevinskim materijalom i izgradnjom i prodajom stanova, ili preduzeće koje se bavi proizvodnjom alata za štamparske mašine, ali i štampom agendi i promo materijala. Jedna delatnost nosi profitabilnost, druga likvidnost, a sinegretski se dobija solventnost.