Više od dve trećine mladih u Srbiji i dalje živi sa roditeljima

Španski premijer Pedro Sančez (Pedro Sánchez) najavio je planove vlade te zemlje da ponudi mladima od 18 do 35 godina pomoć od 250 evra mesečno koju bi trošili na kiriju, na period do dve godine. Podrška će biti dostupna odraslim osobama koje zarađuju manje od 23.725 evra godišnje. Ova inicijativa je usledila nakon ranije najave da će Španija uložiti milijardu evra EU sredstava za oporavak od korona virusa u socijalno stanovanje.

Sančez je izrazio zabrinutost jer previše „ne tako mladih ljudi“ i dalje živi sa roditeljima u svojim tridesetim godinama i istakao da želi da „imaju pristup pristojnom smeštaju za iznajmljivanje“, navodi se na zvaničnom sajtu Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Mladi u pojedinim zemljama, uključujući Italiju i Grčku, imaju tendenciju da napuste dom sa oko 30 godina. Poput Španije, i te države imaju relativno visoke stope mladih ljudi koji su nezaposleni, ne školuju se, niti usavršavaju kroz obuku (NEET – Not in Education, Employment or Training).

Prošle godine 22,3 odsto odraslih Španaca starosti od 20 do 34 godina nije bilo zaposleno ili upisano u obrazovni program, prema Zavodu za statistiku EU (Eurostat), u poređenju sa prosekom EU od 17,6 procenata.

Visoka nezaposlenost ide u korak sa rastom stanarina

Špansko tržište rada teško je pogođeno pandemijom, a stopa nezaposlenosti mladih trenutno iznosi 38 odsto, što je znatno iznad nacionalnog proseka, i najviša nezaposlenost u EU od juna. Istovremeno, tržište iznajmljivanja nekretnina u toj zemlji se smanjuje.

Broj novih kuća pao je sa 850.000 na 100.000 između 2006. i 2018. godine, prema aprilskom izveštaju Brukings instituta (Brookings Institute), a većina stanovnika poseduje svoju kuću. Niska ponuda, zajedno sa velikom potražnjom, dovela je do rasta kirija, posebno u velikim gradovima poput Madrida i Barselone, što otežava mladim ljudima da uštede dovoljno za iseljavanje iz roditeljskog doma.

Skoro trećina mladih u Srbiji nezaposlena

Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata, u 2019. godini je čak 71,9 odsto mladih u Srbiji uzrasta od 18 do 34 godina i dalje živelo sa roditeljima. Ni u zemljama okruženja nije mnogo bolja situacija – u Hrvatskoj je taj procenat 74,5, Crnoj Gori 77,8, Makedoniji 72,3, dok je znatno niži u Sloveniji, i iznosi 58 odsto.

Nezaposlenost mladih u Srbiji je na nivou od 32,2 odsto, a stopa NEET mladih je 17 procenata, što su vrlo visoki brojevi na koje je neophodno reagovati kako bi se obezbedio bolji položaj mladih na tržištu rada. Prema rečima stručnjaka, ovaj problem kod nas ima dva korena – relativno nisku privrednu aktivnost u Srbiji i neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada.

Podaci „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji“, koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), pokazuju da čak 58,4 odsto njih uopšte ne zarađuje, 22 procenta ima zaradu manju od prosečne, dok 18 odsto mladih radnika dobija platu veću od proseka. Ovaj izveštaj sadrži podatke na osnovu upitnika koje je popunilo 52 procenta mladih žena i 48 odsto mladih muškaraca.

Više od jedne petine ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, mladih koji su nezaposleni u aprilu 2021. godine bilo je 115.533, što je ukupno 21,04 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Program Garancije za mlade

U nacionalnoj Strategiji zapošljavanja usvojenoj prošle godine predviđen je, između ostalog, i program Garancije za mlade. Poseban akcenat je stavljen na mlade i programe koji će doprineti povećanju zapošljivosti i zapošljavanju.

„Garancija za mlade podrazumeva aktiviranje svih socijalnih partnera, kako bi se na najbolji način svim nezaposlenim mladima, a posebno mladima iz NEET kategorije, ponudio set programa i mera koji će poboljšati njihov položaj na tržištu rada. Ovo uključuje važnu ulogu savetnika pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koji bi trebalo da za svakog mladog urade procenu, predlože najefikasnije programe i mere, kao i obuke kako bi se aktivirali na tržištu rada“, objašnjeno je za Biznis.rs u Uniji poslodavaca.