Visoka inflacija će u Srbiji trajati duže nego u drugim državama

Srbija je u nekoliko prethodnih godina ostvarila solidne rezultate u ekonomiji, ali ne i spektakularne, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na panelu o makroekonomskim trendovima u našoj zemlji, održanom prvog dana jubilarnog Kopaonik biznis foruma.

On je u svojoj analizi naveo da je tokom 2022. godine u Srbiji znatno usporen rast bruto domaćeg proizvoda, koji je bio upola manji nego godinu dana ranije – 2,3 odsto, i značajno ispod privrednog rasta zemalja Centralne i istočne Evrope koji je iznosio 4,5 odsto.

„Rast BDP-a Srbije u 2022. godini bio je primetno niži nego u uporedivim zemljama, dok je u celoj EU iznosio oko 3,5 odsto, gde taj prosek uključuje i znatno razvijenije države koje, logično, beleže manji godišnji rast“, naveo je Petrović.

Srbija je, prema njegovoj oceni, tokom zdravstvene krize imala manji pad i brži privredni oporavak od većine evropskih zemalja, ali je tako iscrpela prostor za snažniji oporavak i u 2022. godini. Jedan deo sporijeg rasta BDP-a – oko 0,5 procentnih poena u prošloj godini, posledica je uticaja suše na poljoprivredu.

„Privredni rast Srbije u prethodne tri godine ne odstupa mnogo u odnosu na druge zemlje CIE, a BDP Srbije u 2022. bio je oko devet odsto veći nego u 2019. godini, što je bolje od proseka Centralne i istočne Evrope gde je bio oko 7,5 odsto“, naveo je Petrović uz ocenu da to nije spektakularan rezultat i podsećanje da je Hrvatska imala rast BDP-a od oko 10,5 odsto, Poljska oko 10, Slovenija 9,5 odsto.

Prošlu godinu u Srbiji obeležilo je, prema oceni predsednika Fiskalnog saveta, i snažno ubrzanje inflacije, pa smo umesto prognoziranog prosečnog rasta cena 3,7 odsto imali inflaciju od 11,9 odsto. Inače, prema njegovom mišljenju, inflacija u Srbiji nije samo uvozna već je najmanje trećina, odnosno oko pet-šest odsto, domaćeg porekla.

„Visokoj inflaciji u Srbiji doprinela je ekspanzivna fiskalna politika tokom pandemije covida i zakasnela reakcija monetarne politike. Fiskalna politika u Srbiji dolivala je ulje na vatru, pošto je neselektivna podela novca trajala tri godine. Za antikrizne mere država je neopravdano dala oko dve milijarde evra više od drugih, što je približno četiri odsto BDP-a. Takođe, visoka inflacija je obuzdavana kontrolom cena gasa i električne energije koje su minimalno porasle, dok su u zemljama CIE za domaćinstva povećane 25 odsto, a za privredu 60 odsto“, naveo je Petrović i napomenuo da je odlaganje poskupljenja energenata bila loša ekonomska politika, za koju je plaćena ogromna cena od oko 2,4 milijarde evra iz budžeta.

Kako kaže, to će se nastaviti i ove godine i na kraju nećemo izbeći slična povećanja cena gasa i struje kao u Centralnoj i istočnoj Evropi već ove godine, pa će zbog toga visoka inflacija u Srbiji trajati duže nego u drugim državama.

Glavni fiskalni problem, kako je naveo, su gubici javnih preduzeća iz energetskog sektora.

„Ukupan budžetski trošak gubitaka Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa tokom energetske krize biće između tri i 3,5 milijarde evra. Do sada je dato oko 2,4 milijarde evra, a u 2023. je planirano još oko 700 miliona evra“, rekao je Petrović i dodao da bi bez gubitaka EPS-a i Srbijagasa budžetski deficit u prošloj godini bio svega oko 0,4 odsto BDP-a.

Petrović je objasnio da Vlada Srbije ne prikazuje transparentno budžetske troškove za EPS i Srbijagas, pa je Fiskalni savet procene dao kombinujući informacije iz izvršenja budžeta i posrednih izvora. On je naveo da će se povećanjem cene struje u ovoj godini za 16 odsto i gasa do kraja 2024. za 41 odsto smanjiti budžetski troškovi za ta preduzeća.