Londonski barovi uznemireni zbog neovlašćenog snimanja gostiju

Barovi, restorani i pozorišta u centru Londona postaju poprište nove vrste spora oko pametnih naočara koje mogu da snimaju ljude i okolinu iz ugla osobe koja ih nosi. Ova tehnologija brzo se širi, a kompanija EssilorLuxottica procenjuje da je tokom 2025. prodato oko sedam miliona pari AI naočara, dok velike tehnološke kompanije Meta, Google i Samsung ulažu u nove modele. Što su naočare dostupnije, to je veća zabrinutost da će snimanje postati gotovo neprimetno.

Najveći problem odnosi se na privatnost i saglasnost. Na društvenim mrežama pojavljuju se snimci na kojima ljudi očigledno nisu znali da ih neko snima, naročito žene u javnim prostorima. Za razliku od mobilnog telefona, koji je uglavnom lako uočiti kada neko koristi kameru, pametne naočare mogu izgledati kao običan deo garderobe. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da tradicionalno shvatanje pristanka na snimanje postaje sve teže primenljivo, prenosi CNN.

London je zajedno sa Njujorkom i Australijom postao jedno od mesta gde se najjasnije vidi reakcija javnosti i ugostiteljske industrije. Neki restorani, pabovi i zabavni objekti već uvode ograničenja ili potpunu zabranu korišćenja takvih naočara, dok se u londonskom javnom prevozu pojavljuju i kampanje protiv njih. Jedan od oglasa parodira reklamu Kajli Džener (Kylie Jenner) za Meta naočare tako što njen lik pretvara u rendgenski snimak uz poruku da se ljudi stalno posmatraju. U Velikoj Britaniji je od avgusta upotreba pametnih naočara zabranjena i u sudnicama.

U popularnom lancu pabova Wetherspoons gosti ne smeju da snimaju pomoću pametnih naočara. Posetioci kažu da im smeta mogućnost da se pojave na snimku a da toga nisu svesni, posebno zato što ne znaju gde bi takav materijal kasnije mogao da završi. Iz Wetherspoonsa navode da je njihova prva reakcija bila jednostavna, ako se koriste Meta naočare, kamere bi trebalo isključiti. Meta odgovara da njene naočare imaju svetlosni signal koji pokazuje kada snimaju i da su uvedene tehničke mere koje sprečavaju korisnike da prekriju taj signal tokom snimanja.

Kompanije pokušavaju da pokažu da problem shvataju ozbiljno, ali nije jasno da li tehničke zaštite mogu u potpunosti da reše pitanje privatnosti. Meta tvrdi da uklanja sadržaj na društvenim mrežama koji nastaje uznemiravanjem ljudi pomoću njenih naočara. Google, koji je još pre više od decenije odustao od prvog talasa proizvoda Google Glass, sada sa Samsungom ponovo ulazi na tržište i planira naočare sa svetlosnim indikatorom koji bi trebalo da bude otporan na pokušaje manipulisanja. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nijedno jednostavno rešenje nije dovoljno pouzdano.

Jedna od ideja je da naočare automatski zamagle lica ljudi ili da pre objavljivanja snimka traže njihovu saglasnost. Druga mogućnost je da uređaj prepozna lokaciju i automatski isključi kameru na mestima poput igrališta ili svlačionica. Problem je što bi takve funkcije zahtevale da naočare stalno analiziraju okolinu i svoju lokaciju, što bi moglo otvoriti nove probleme sa privatnošću. Zbog toga stručnjaci smatraju da tehnologija sama po sebi teško može potpuno da ukloni rizik.

Spor se, međutim, ne završava na privatnosti. U londonskim pozorištima zaposleni strahuju da bi neovlašćeno snimanje moglo da pokvari iskustvo publike, ali i da ugrozi zaradu izvođača. Tajno snimljene predstave mogu da otkriju sadržaj pre nego što publika dođe u pozorište, a britanska udruženja bioskopa navode da sve više sala zabranjuje pametne naočare i zbog opasnosti od piraterije. U nekim londonskim pozorištima posetiocima će biti naloženo da skinu naočare i obrišu snimke ukoliko budu uhvaćeni da ih koriste.

Istovremeno, tehnološke kompanije smatraju da bi pametne naočare mogle da postanu sledeća velika potrošačka platforma. One omogućavaju slušanje muzike, telefonske razgovore, fotografisanje, prevod u realnom vremenu i korišćenje AI bez vađenja telefona, a mogu biti posebno korisne ljudima sa oštećenim vidom za čitanje menija, saobraćajnih znakova i opisivanje okruženja. Prodaja zato ubrzano raste, isporuke su u prvoj polovini 2026. povećane 212 odsto u odnosu na godinu ranije, a Meta drži oko 84 odsto tržišta. Upravo taj brz razvoj stvara dodatni pritisak da se pravila uvedu pre nego što tehnologija postane toliko raširena da će ograničenja biti mnogo teža.