Napravljene od drveta i kamena rade bez struje i oslanjaju se isključivo na prirodu

Vodenice i danas proizvode najkvalitetnije integralno brašno, a sve češće su i turistička atrakcija

AgrobiznisBiznisSrbijaTurizam

19.6.2022 14:52 Autor: Marija Jovanović 27

Vodenice i danas proizvode najkvalitetnije integralno brašno, a sve češće su i turistička atrakcija Vodenice i danas proizvode najkvalitetnije integralno brašno, a sve češće su i turistička atrakcija
U 19. veku u Srbiji je bilo više od 7.500 vodenica. Danas ih je znatno manje, a samo Društvo vodeničara Srbije broji skoro 100... Vodenice i danas proizvode najkvalitetnije integralno brašno, a sve češće su i turistička atrakcija

U 19. veku u Srbiji je bilo više od 7.500 vodenica. Danas ih je znatno manje, a samo Društvo vodeničara Srbije broji skoro 100 vodenica.

Pored crkava i škola, vodenice su nekada bile mesta gde se okupljalo kako bi se razgovaralo i dogovaralo o svim poslovima. Danas su one sinonim za ekološke standarde i sve češće se može čuti koliko je vodeničarski zanat važan, ne samo zbog proizvodnje integralnog brašna, već i zbog turističkih potencijala koje može da pruži posetiocima.

“Vodenice su potpuno ekološke tvorevine napravljene od drveta i kamena, oslanjaju se isključivo na prirodu, rade bez struje i pored proizvodnje kvalitetnog brašna od celog zrna žitarica mogu da budu izazov za duži boravak turista, ali su za to neophodni i adekvatno opremljeni turistički objekti”, kaže za Biznis.rs predsednik Društva vodeničara Srbije Milan Pavlović.

Tema hrane uvek je broj jedan u vreme kriza i ratova, a naš sagovornik podseća da je do devedesetih godina vojska imala u svim strateškim objektima svoje vodenice i za njihovo očuvanje i obnovu izdvajala su se znatna sredstva. Taj posao danas je postao atrakcija upravo zbog malog broja vodenica koje postoje, a rešavanje imovinskih pitanja i dalje je problematično,

“Jednostavno ljudi su odlazili iz sela, umirali… Neki od naslednika su zainteresovani za obnovu, neki ne žele da se bave tim poslom i tako su one ostale napuštene, oronule, ostavljene da propadaju, i to je najveći problem – imovinsko-vlasnički odnosi koje treba regulisati”, dodaje Pavlović koji je i suvlasnik Kumove vodenice u Markovoj Crkvi.

Foto: Društvo vodeničara Srbije

Uprkos tome, danas se mnogi vraćaju tradicionalnim mlinovima na vodi u kojima se prerađuju žitarice i proizvodi integralno brašno posebnog kvaliteta.

“Trend zdrave ishrane sve je prisutniji kod nas. Ljudi dođu u vodenicu pa traže tipsko brašno, tip 400 ili 500, koje u vodenici jednostavno ne postoji. Tip je onaj koji vodeničar oseti ispod svojih prstiju i jagodica prema krupnoći i finoći. Kada nam ljudi traže integralno brašno mi obično pitamo koje, jer je sve integralno i proizvedeno na najkvalitetniji način. Vodenica može da melje desetak vrsta žitarica – kukuruz beli, žuti, heljdu, raž, bukvalno sve. Zrno ulazi između dva kamena i izlazi sve, ne vadi se ni klica ni ljuska”, ističe naš sagovornik i podvlači da se oni bore za očuvanje zanata.

Dešava se, kako kaže, da vodenica ne može da radi kada naiđe poplavni talas, tokom letnjeg perioda kada se javlja problem sa vodostajem ili kada se jednostavno voda zimi zaledi.

Na pitanje kako vodenice mogu da doprinesu razvoju sela i turizma, Pavlović kaže da su one zbog svoje retkosti već atrakcija koja privlači ljude.

Foto: Društvo vodeničara Srbije

“Ljudi dođu da kupe brašno i oduševe se starim zanatom, prirodom, ambijentom i imaju želju da tu provedu neko vreme, popiju kafu, osveže se i odmore. Tako vodenice pružaju široke mogućnosti, ne samo za mlevenje brašna, već i za seoski turizam i razvoj ugostiteljstva. Za to nam ne bi bile potrebne mini hidroelektrane koje zagađuju, dovoljne bi bile male male troturbine koje mogu da proizvedu dovoljno da se osvetli vodenica ili neki objekat pored nje”, kaže on i dodaje da od vodeničarskog zanata može pristojno da se zaradi.

“Nekada je lampek (kazan za rakiju) imao jedan domaćin u nekoliko sela i išao je da peče rakiju, a za svoje usluge po jednom lampeku dobijao je litar rakije ili novac. Stari su govorili ‘znate li šta je bolje od lampeka? Bolja je vodenica’. Ta priča živi i danas”, zaključuje Pavlović.

  • LJUBIŠA

    19.6.2022 #1 Author

    Ovo je pravo blago ❤

    Odgovori

  • MADMAX

    19.6.2022 #4 Author

    Dobra turistička atrakcija.

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    19.6.2022 #5 Author

    Ovo je zaista odlična vest.

    Odgovori

  • VERA

    19.6.2022 #6 Author

    Vodenice trebamo da čuvamo i da dugo traju.

    Odgovori

  • MAJALG

    19.6.2022 #8 Author

    Ovo je nesto o cemu kao narod treba da brinemo i da ne zanemarimo nasu tradiciju i to kako su videnice bile bitne.

    Odgovori

  • Anonimni

    19.6.2022 #10 Author

    Na sasvim poseban nacin vodenice cuvaju duh starog vremena i tradicije

    Odgovori

  • GOCA BG

    19.6.2022 #11 Author

    Treba ulagati i odrzavati…

    Odgovori

  • SRDJAN

    19.6.2022 #12 Author

    Dobra stara vodenica. | posle toliko vremena jos uvek je aktuelna i jos uvek kvalitetna.

    Odgovori

  • TATJANA

    19.6.2022 #13 Author

    I korisno i lepo

    Odgovori

  • Lolek

    19.6.2022 #14 Author

    Samo organski

    Odgovori

  • VANJA

    19.6.2022 #15 Author

    Ovo je nesto sto treba cuvati!

    Odgovori

  • DANIJELA

    19.6.2022 #16 Author

    Vodenice kao duh jednog vremena i jedne tradicije. Treba to cuvati.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    19.6.2022 #17 Author

    Vise kao kulturna bastina svakako…

    Odgovori

  • LUKA

    19.6.2022 #18 Author

    Sjajna vest

    Odgovori

  • BRANA19

    20.6.2022 #19 Author

    Slažem se svakako , treba cuvati tradiciju…

    Odgovori

  • VOJKAN

    20.6.2022 #20 Author

    Treba spojiti lepo i korisno

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    20.6.2022 #21 Author

    Tradicionalne način je najbolji u svemu pa i u proizvodnji brašna.

    Odgovori

  • Anna

    20.6.2022 #22 Author

    Na zapadu već uveliko koriste vodenice kao turističke objekte. Sa minimalnim ulaganjem movlo bi fino da se zaradi

    Odgovori

  • Dunja5

    20.6.2022 #23 Author

    Dva u jedan… treba odrzavati tradiciju kroz vreme. Lepo

    Odgovori

  • Dragana

    20.6.2022 #24 Author

    Da je vise takvih stvari u svakom segmentu privrede i zivota

    Odgovori

  • JOVANA

    20.6.2022 #25 Author

    Prelepoo

    Odgovori

  • BOJANA

    20.6.2022 #26 Author

    Sve je bolje što je po starom načinu rada i proizvodnje

    Odgovori

  • MAJA

    20.6.2022 #27 Author

    To je nasa Srbija

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...