Vodič: Kako se prijaviti za subvencionisani POS uređaj

Pre mesec dana otvorene su prijave za subvencionisani POS uređaj preko programa „Bolji način“, a do sada prijavilo se oko 250 zainteresovanih, kažu za Biznis.rs iz Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Prijave su i dalje otvorene, a po popunjavanju formulara online ili u ekspozituri neke od banaka koje podržavaju ovaj program, za samo jedan radni dan mejlom stiže obaveštenje o ishodu prijave za POS program i o daljim koracima.

Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća i javne institucije koji žele da omoguće plaćanja putem platnih kartica, mobilnih novčanika ili instant plaćanja mogu da se prijave i besplatno dobiju instalaciju i korišćenje uređaja za svoje radnje ili online prodaju, uz trgovačku naknadu do najviše 0,99 odsto, u trajanju od godinu dana.

Prijavu za POS program privrednici mogu podneti popunjavanjem online formulara, ili u poslovnici banke sa kojom žele da zaključe ugovor.

Za popunjavanje formulara potrebni su podaci o poslovnom imenu, zatim matični broj i PIB (nije obavezan podatak), adresa sedišta i opština, poslovna delatnost, godina osnivanja kao i poslovni prihodi u prethodnoj godini. Traži se i podatak o izabranoj banci, zatim kontakt podaci i broj potrebnih POS terminala.

„Nakon toga, u roku od jednog radnog dana, dobiće obaveštenje putem mejla o ishodu prijave za POS program i o daljim koracima potrebnim za zaključenje ugovora sa izabranom bankom. Posle potpisivanja ugovora, banka će najkasnije u roku od 30 dana instalirati jedan ili više POS terminala na dogovorenoj lokaciji, bilo da je reč o fizičkim ili internet prodavnicama“, kažu za Biznis.rs iz programa „Bolji način“.

Program su zasad podržali АIK, Banca Intesa, Erste banka, Halkbank, NLB Komercijalna banka, OTP banka, Procredit banka, Raiffeisen, Unicredit i Payten.

Nakon isteka perioda subvencije, POS terminal privrednik može da nastavi da koristi po uslovima koje je unapred dogovorio sa izabranom bankom, ili da raskine ugovor bez dodatnih troškova ili obaveza prema banci.

Ovim programom je inače planirano da 25.000 prodajnih mesta širom Srbije do 2025. godine bude opremljeno uređajima za bezgotovinsko plaćanje. Članice inicijative – a partneri na tom projektu su NALED, GIZ – Program develoPPP i kompanije Mastercard i Visa – ugledale su se na projekat Cashless Poland, koji je na sličan način povećao broj trgovaca u Poljskoj koji prihvataju bezgotovinska plaćanja čak 2,5 puta.

Kada se uzme u obzir broj kartica po glavi stanovnika i vrednost bezgotovinskoh transakcija, Srbija tek treba da dostigne zemlje centralne i istočne Evrope, a procenjuje se da bi, kada bi ih stigla u bezgotovinskim plaćanjima, to značilo 700 miliona evra veće poreske prihode za našu zemlju.

„Rezultati ranijih istraživanja pokazali su da 49 odsto privrednika prihvata samo gotovinu, a kao ključne razloge navode nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove. S druge strane, 86 odsto onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja navode da im je to pozitivno uticalo na poslovanje, dok svaki drugi građanin koristi neki vid bezgotovinskih plaćanja„, kažu za Biznis.rs iz Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.

Bezgotovinski se u Srbiji najčešće plaća pri kupovini tehnike, nameštaja i kućnih aparata, a trećina ispitanika u anketama koje su rađene u pripremi ovog program želela je da se ova opcija uvede i u frizerskim i kozmetičkim salonima, četvrtina u javnim ustanovama i petina u malim lokalnim prodavnicama.