Vrednost domaćeg IT tržišta procenjena na 736 miliona evra, cilj milijarda do 2025.

Autori studije „ICT In Serbia At a Glance 2022“ procenili su da je domaće IT tržište u 2021. dostiglo vrednost od 736 miliona evra, uz rast od devet odsto u odnosu na 2020. godinu, dok su ulaganja u IT sektor premašila „psihološku granicu“ od 100 evra i dostigla 108 evra po stanovniku.

Koautor studije i direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja u razgovoru za Biznis.rs ističe da novi cilj treba da bude rast investicija na 150 evra po stanovniku, odnosno da vrednost našeg IT tržišta dostigne milijardu evra u 2025. godini.

U studiji koja je svojevrsni presek stanja u domaćem ICT sektoru navedeno je da domaće IT tržište beleži stalni rast četiri godine zaredom, i da je trenutno na istorijskom maksimumu. Šolaja, koji je studiju pripremio zajedno sa direktorom kompanije Mineco Computers Milovanom Matijevićem, za naš portal ukazuje da su to dobri rezultati, ali da Srbija mora da ima veće ambicije.

„Evropski prosek ulaganja u IT po stanovniku je 900 evra, a nama bi kao reper trebalo da služi prosek ulaganja u zemljama koje su 2004. primljene u članstvo EU, a to je 150 evra po stanovniku. To je neki minimalni prag koji ukazuje da se neka ekonomija ozbiljnije razvija i usvaja evropske standarde“, rekao je Šolaja.

Podsetio je i da smo dugo „tavorili“ sa vrednošću IT tržišta nižom od pola milijarde evra, da bi u poslednje četiri godine beležili dvocifren rast. Cilj, prema njegovim rečima, mora biti vrednost IT tržišta od milijardu evra do 2025. godine, što podrazumeva i rast IT investicija sa dva na tri odsto BDP-a.

„Za sužavanje digitalnog jaza Srbiji je potrebno da prosečna godišnja stopa rasta IT tržišta bude viša od 10 odsto do 2025. godine„, konstatuje se u studiji.

Kada je reč o prihodima, IT industrija ostvarila je prihod od blizu četiri milijarde evra u 2021. godini, što je rast od 18 odsto u odnosu na 2020. godinu, dok je samo prihod od IT poslovanja iznosio tri milijarde evra, dok je razlika rezultat „ostalih“ aktivnosti u IT sektoru. Najveći udeo u ukupnim prihodima industrije (45 odsto) ostvario je softverski podsektor, i to u vrednosti od 1,8 milijardi evra,

„To je dobar pokazatelj, jer softverski sektor ima najsnažniji rast, a takođe znači da se kod nas više ulaže u softverska rešenja nego ranije. Moramo podizati konkurentnost domaćih preduzeća i njihovu sposobnost da osvajaju nova tržišta, a informacione tehnologije upravo omogućavaju da se posao obavlja ne samo brže i efikasnije, nego i na inovativan način„, ocenio je Šolaja.

Država najveći ulagač u domaći IT

Kada je reč o investicijama, država je sa 190,4 miliona evra u 2021. godini bila najveći ulagač na IT tržištu, a zajedno sa javnim preduzećima, koja su na IT tržištu potrošila 65,3 miliona evra, zaslužna je za trećinu ulaganja u taj sektor. Kada je reč o ostatku privrede, prerađivačka je zaslužna za 11,5 odsto ulaganja u IT, sektor komunikacija i medija za 10,6 odsto, finansijski sektor za devet odsto, dok je za sada najniži udeo IT investicija u rudarstvu i poljoprivredi.

Za Šolaju su to pokazatelji odnosa prema problemu konkurentnosti domaće privrede.

„Ne može se sprovesti digitalna transformacija ukoliko menadžment kompanija ne stane iza takve odluke. Takođe, neophodne su digitalne veštine. Možemo mi imati koliko god domaćih IT firmi koje svoja rešenja izvoze po celom svetu, šteta je ako ne mogu da ih prodaju u Srbiji jer ne postoji ‘baza znanja’ koja to može da primeni, i zato treba raditi na razvoju digitalnih veština građana. Dakle, moramo imati ‘hardver’ da bi radio i softver„, poručio je Šolaja u razgovoru za Biznis.rs.

Prosečna plata kod izvoznika softvera 2.560 evra

U 2021. godini ukupno 3.768 preduzeća činilo je domaću IT industriju, koja je zapošljavala 48.173 radnika ili dva odsto ukupne radne snage u Srbiji.

Kompanije za izvoz softvera zapošljavaju polovinu ukupnog broja zaposlenih u domaćoj IT industriji, a prosečna plata u izvoznicima softvera je 2.560 evra, što je više od prosečne zarade u podsektoru proizvođača softvera, koja je iznosila 2.383 evra.

Šolaja upozorava da je i dalje prisutna nesrazmera u proizvodnji i potražnji kadrova, dok se u studiji ističe da izazov daljeg rasta tog sektora leži u tome što obrazovni sistem uspeva da stvori po 4.000 IKT stručnjaka svake godine, dok je potražnja više od 7.000 stručnjaka.

„Potrebne su intenzivne i masovne prekvalifikacije i obuke, jer se samo tako može zadržati postojeći tempo rasta IT sektora i dostići broj od 70.000 zaposlenih u toj oblasti u 2025. godini“, zaključak je studije „ICT In Serbia At a Glance 2022“.

Studija je urađena uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), kao i pomoć Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, Novosadskog sajma, kao i međunarodne mreže IT klastera 3B ICT Network. Izvor statističkih podataka je Srpski IT osmatrač – SITO.