Za četiri godine cena radnog časa povećana 107 dinara – da li će novi minimalac biti dovoljan za život u 2025?

Konačnim ishodom pregovora među članovima Socijalno-ekonomskog saveta, koji se svake godine sastaje u avgustu da bi odredio visinu minimalne zarade za narednu godinu, prvi put su bili zadovoljni svi učesnici. Ili su makar uspeli da postignu dogovor pre isteka roka, i tako sprečili državu da sama na kraju odluči o visini minimalca.

Naime, Vlada Srbije je izašla sa predlogom da se minimalna zarada poveća od osam do deset odsto, što su u prvi mah predložili poslodavci, ali sindikati su insistirali da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom iz maja 2024. godine koja iznosi 53.500 dinara. Na kraju, na ovaj iznos pristali su i predstavnici Vlade i poslodavaca.

Ipak, u razgovoru za Biznis.rs počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da – „kada se nešto poveća, a nema direktan dodir sa produktivnošću i rastom bruto domaćeg proizvoda, onda može doći i do povećanja inflacije“.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ne deli mišljenje da bi povećanje minimalne zarade moglo u toj meri da utiče na rast cena.

“Ako centralna banka radi svoj posao kako treba, a Narodna banka Srbije radi svoj posao školski dobro, rast minimalca ne može pogurati inflaciju. On dovodi do preraspodele između osoba koje rade za platu, a može dovesti i do promene drugih odnosa raspodele. Posledice mogu biti da se smanji zapošljavanje, kao i da se svesno žrtvuje servis potrošača. U ovom trenutku naš minimalac je relativno visok u odnosu na BDP Srbije i osnov na kome počiva je smanjenje ukupne radne snage, uz istovremeno značajan priliv kapitala”, objašnjava naš sagovornik.

On ističe da je inflacija posledica štampanja novca i lošeg korišćenja instrumenata monetarne politike.

“Ako će centralna banka da radi svoj posao i jedino brine o onome sto joj je cilj – raspon stope inflacije – veći minimalac neće pogurati inflaciju”, ocenjuje Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

Unija poslodavaca Srbije (UPS) svake godine pred pregovore o minimalcu organizuje anketu među svojim članovima koji se izjašnjavaju da li su za ili protiv povećanja minimalne zarade. Ove godine su rezultati ankete pokazali da je većina za povećanje, dok je jedna trećina ispitanika bila apsolutno protiv povećanja minimalca, jer to ugrožava njihovo poslovanje.

Međutim, prema rečima našeg sagovornika, preduzetnici će naći načina da reaguju na promene uslova poslovanja.

“Zarade su rezultat ponude i tražnje za radnom snagom. Privrednici će sigurno reagovati ako nisu u mogućnosti da održivo isplaćuju zarade koje su značajno porasle – od uvoza radne snage, preko rada sa manje zaposlenih, autsorsovanja, unapređenja produktivnosti, sniženja drugih troškova… Jedna od najvećih zabluda kreatora ekonomske politike je ignorantski odnos prema reakcijama onih kojih su gubitnici. Ako neko zna da reaguje, to su preduzetnici”, naglašava ekonomista Aleksandar Stevanović.

Uz povećanje minimalne zarade Vlada Srbije svake godine poslodavcima zauzvrat ponudi i određene beneficije.

Ovog puta to je rast neoporezivog dela zarade za 13,7 odsto, što je u novcu – sa 25.000 dinara u 2024. na 28.423 dinara u 2025. godini.

Dinamika rasta minimalca

Najveće beneficije poslodavci su dobili u 2023. godini, kada su doprinosi za PIO smanjeni na 24 odsto, a neoporezivi deo povećan sa 19.300 na 21.712 dinara. Te godine je i minimalna zarada imala najveći rast od 14,3 odsto.

Posmatrajući vrednost rada po radnom satu, minimalac se od 2022. do 2025. godine kretao na sledeći način: u 2022. godini cena rada po času iznosila je 201,22 dinara, zatim u narednoj 2023. taj iznos je bio 230 dinara, a u tekućoj godini je 271 dinar. Sledeće, 2025. iznosiće 308 dinara po satu, što znači da je za tri godine minimalna cena radnog sata povećana za 107 dinara.

Iako su predstavnici sindikata pristali na ovaj procenat, prema njihovim rečima to ne znači da su zadovoljni, već da su u pregovorima pristali na najviše što su u ovom trenutku mogli da dobiju.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je od 2020. godine, kada je krenula kriza koja još uvek traje, minimalna zarada povećana 98,3 odsto u nominalnom iznosu, a u realnom iznosu za 37,8 odsto. Uprkos povećanju, većina radnika koji mesečno primaju najnižu zaradu teško da mogu tim iznosom da pokriju osnovne troškove.

Osamnaest organizacija civilnog društva, potpisnica Deklaracije o plati za život, ocenilo je da vezivanje obračunate minimalne potrošačke korpe za minimalnu zaradu predstavlja uspostavljanje siromaštva u Srbiji kao normativnog okvira. Ukazali su da je minimalna zarada danas „ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo“ na koje se odnosi minimalna potrošačka korpa robe i usluga za mesec dana.

„Već danas je iznos (cena) minimalne potrošačke korpe veći nego što je bio pre tri meseca, a narednih meseci će nastaviti da raste, tako da ni 2025. godine minimalna zarada, u stvari, neće biti u visini minimalne potrošačke korpe“, procenjeno je u saopštenju.

Navedeno je da je Socijalno-ekonomski savet postigao konsenzus o izjednačavanju minimalne zarade i cene minimalne potrošačke korpe, ali se zna samo minimalna cena rada za 2025. godinu, dok je u toj računici uzeta stara cena korpe, iz maja ove godine.

Potpisnici Deklaracije podsećaju da su sindikati prethodnih godina zbog stalnog rasta troškova života zahtevali da se minimalna cena rada usaglašava dva puta godišnje, ali su taj zahtev ignorisali članovi Socijalno-ekonomskog saveta iz redova Vlade i Unije poslodavaca Srbije.

Ukazali su i da minimalna potrošačka korpa ne meri troškove osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica, već isključivo prosečnu potrošnju 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji.

„Primera radi: minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlano domaćinstvo dnevno na raspolaganju ima 800 dinara za hranu, a mesečno za obrazovanje 137 dinara“, naveli su u saopštenju, pitajući da li je to dovoljno za dostojanstven život.

Kako je navedeno, poslednji podaci pokazuju da „plata za život“ u Srbiji iznosi 144.457 dinara.

„Trećina radnika i radnica u Srbiji, oko 640.000 njih, zarađuje platu koja je manja od 60.000 dinara. Polovina zarađuje manje od 74.000, a platu veću od 140.000 dinara ima tek 13 odsto zaposlenih“, ukazali su potpisnici Deklaracije.

Sutra: Koliki je minimalac u zemljama regiona? Slovenija daleko ispred svih