Za ozbiljnu rekonstrukciju neophodno zatvaranje „Pančevca“

Jedan od najvažnijih mostova u Beogradu – Pančevački most, česta je tema diskusije i stručne javnosti i građana. Među glavnim problemima ističe se kapacitet saobraćaja koji „Pančevac“ mora svakodnevno da primi, ali i njegova izdržljivost.

U kakvom god da je stanju, stručnjaci se slažu da ne može tek tako da bude zatvoren, jer bi se na taj način presekla važna trasa za putnički i teretni saobraćaj, i to – i drumski i železnički.

Građevinski inženjer Siniša Mihajlović u razgovoru za Biznis.rs ističe da za Pančevački most trenutno nema alternative, pri čemu je ključni faktor železnica koja iz tunela izlazi pravo na most. Ta trasa, kako kaže, ne može da se pomera ni zbog nekog budućeg mosta.

„Pomeranje ne bi imalo smisla. Bio sam i devedesetih u pregledu Pančevačkog mosta, a 2006. godine smo uradili kompletan pregled objekta, detaljnu opservaciju i glavne i prilaznih konstrukcija sa obe strane. Onda smo 2007/2008. godine predali projekat sanacije Pančevačkog mosta i tada je podeljen u dve faze. Prva je bila sanacija železničkog dela konstrukcije“, navodi Mihajlović.

On dodaje da drum ide posebno (druga faza projekta), gde svaka strana ima svoje konstrukcije, a da su na beogradskoj strani to čuvene betonske konstrukcije koje idu od Bogoslovije, a koje su još tada bile viđene za ozbiljnu sanaciju.

„Po tom projektu se 2010. godine krenulo u obnovu, odnosno sanaciju Pančevačkog mosta, ali samo prva faza koja je podrazumevala železnički deo. Sada kompletna železnička konstrukcija funkcioniše, jer su urađena potrebna ojačanja na glavnoj konkstrukciji. Urađeno je farbanje sa donje strane, a ofarbane su i ojačane železničke konstrukcije na pančevačkoj strani“, obrazložio je naš sagovornik.

Mihajlović kaže da tada drumski deo uopšte nije rađen (betonski kolovoz na konzolama sa jedne i druge strane), ni prilazne betonske konstrukcije od Bogoslovije, kao ni na pančevačkoj strani.

„Prošlo je 14 godina otkako je trebalo da se saniraju, ali kako uopšte nisu održavane došlo se na stanovište da bi to trebalo da reše „Putevi Srbije“. Oni su unajmili projektantsku kuću koja je ponovo pogledala i došla do zaključka da posle toliko vremena više nema mesta za sanaciju, da nije racionalno raditi tako nešto. Stoga su pre dve godine raspisali tender za projekat novih konstrukcija od Bogoslovije. Međutim, projekat je završen, a da bi rekonstrukcija tih betonskih delova Pančevačkog mosta mogla da se radi mora se zatvoriti drumski saobraćaj„, istakao je Mihajlović.

Napominje da saobraćaj na tom mostu ne može da se zatvori dok ne bude postojao alternativni most.

„Ili je bila viđena Ada Huja, odnosno most kod Ada Huje, pa da se krene u rekonstrukciju betonskih konstrukcija i kolovoza na Pančevačkom mostu, ili eventualno most Vinča, koji će isto biti drumsko-železnički, ali za sada Putevi Srbije ćute o tome jer nemaju alternativu“, procenio je Siniša Mihajlović.

Pristupne saobraćajnice ključne

Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta smatra da most, kada je u dobrom stanju, ne bi trebalo da traje manje od 30 do 40 godina. Za razliku od većine, on ne vidi problem u trenutnom stanju Pančevca.

„Oko Pančevačkog mosta su dobro rešene prilazne saobraćajnice. Ima malo gužve, ali s obzirom na kapacitet mosta kada bismo povećali kapacitet prilaznih saobraćajnica zagušili bismo i most. U ovom trenutku je usaglašen kapacitet ulazno-izlaznih pravaca i kapacitet mosta, a kvalitet mosta bi trebalo da je sasvim u redu, s obzirom na to da je rehabilitovan pre manje od 20 godina“, ocenio je naš sagovornik.

Vujanić je napomenuo da na tom putu nije izrazito jak pešački i biciklistički saobraćaj.

„Pančevački most, i uopšte beogradski kružni prsten (unutrašnji i spoljni), nisu zatvoreni. Mi smo pravili Most na Adi koji bi bio u okviru jednog prstena, unutrašnjeg. Spoljni treba da bude auto-putem, gde se izlazi kod Bubanj potoka. On bi preko Pupinovog i još jednog mosta (Vinča) zatvorio krug. Ta dva prstena, unutrašnji i spoljni, neophodni su Beogradu. Nije logično da sav saobraćaj, i teretni i putnički, ide preko Pančevačkog mosta, i da ide kroz gradsku zonu, umesto da je obiđe“, ocenio je profesor Vujanić.

Prema njegovim rečima, svaki most bi rasteretio gužve, ali je suština u pristupnim saobraćajnicama koje moraju da budu dimenzionisane tako da ne prave gužvu na mostu, dok most mora da ima nešto veći kapacitet nego ulice koje voze na njega. Vujanić je naglasio da Beogradu svakako nedostaje mostova.

Podeljena nadležnost na mostu

Prema rečima građevinskog inženjera Siniše Mihajlovića, Železnice Srbije su u okviru svog domena raspisale tender za Pančevački most ove godine.

„Tada sam ponovo sa kolegama iz Saobraćajnog instituta CIP bio u pregledu železničkog dela Pančevačkog mosta. Što se tiče nosivosti i bezbednosti železničkog saobraćaja, konstrukcija je apsolutno bezbedna. Naš zadatak nije bio da procenjujemo prilazne betonske konstrukcije, ali kako je njihovo stanje još ranije bilo loše, sada može biti samo lošije“, smatra Mihajlović.

On je naglasio da je to što je na pešačkim stazama ograda loša, što fali asfalt, što su staze negde propale, problem koji treba da rešava tekuće održavanje Puteva Srbije.

„Konstrukcija je apsolutno sigurna za odvijanje železničkog saobraćaja, time i drumskog, ali to ne znači da ako je pukla ploča na kolovozu ne može doći do neke neželjene posledice, pa da propadne pešak ili biciklista, ili da sleti neko u Dunav, kao što je bilo pre dva do tri meseca. To su neke stvari koje su pitanje tekućeg održavanja, što je delokrug rada JP „Putevi Srbije“, a oni verovatno čekaju na novi most na Ada Huji, koji još nije ni počeo da se radi„, objašnjava naš sagovornik.

On je podsetio da se mostovi u Srbiji inače slabo održavaju, a što se Pančevačkog mosta tiče podsetio je da je ofarban samo donji deo, a da gornji tek sledi, što je veliki posao.

„To može da se radi tek kada se bude zatvorio saobraćaj, jer bi trebalo da se peskari konstrukcija, a visina je velika (18 metara visoka rešetka), pa bi tu morale da se postave skele i koristi zaštita. Svi ti radovi moraju da sačekaju sanaciju drumskog dela mosta. Osim ograde ti radovi nisu hitni, za razliku od betona koji bi trebalo što pre da se sanira ili da se uradi novi“, upozorio je Mihajlović.

Most bezbedan pod određenim uslovima

Iz Puteva Srbije za Biznis.rs kažu da se na Pančevačkom mostu „kontinuirano tokom godine odvijaju radovi na redovnom održavanju, kako bi se očuvala bezbednost saobraćaja“.

„Trenutno se izvode radovi na zameni ploča na pešačkim stazama, zameni ivičnjaka i popravci oštećene ograde. Takođe se u okviru redovnog održavanja izvode i radovi na održavanju kolovoza, kao i na higijeni mosta. Radovi se izvode u noćnim satima, kako bi se što manje remetilo odvijanje saobraćaja i izbeglo stvaranje gužvi“, objašnjavaju naši sagovornici iz JP Putevi Srbije.

Dodaju da je u toku izrada idejnih projekata za rekonstrukciju prilaznih konstrukcija i izgradnju privremenih rampi na desnoj obali Dunava u oba smera.

„Kompletna rekonstrukcija Pančevačkog mosta biće moguća po završetku izgradnje novog alternativnog mosta preko Dunava kod Ade Huje, na koji bi se preusmerio saobraćaj za vreme izvođenja radova. Izgradnja novog mosta kod Ade Huje je u nadležnosti lokalne samouprave, odnosno Grada Beograda“, naglasili su iz ovog javnog preduzeća.

Napomenuli su i da je Pančevački most bezbedan za sva vozila ukupne mase manje od 12 tona, uz poštovanje ograničenja brzine do 50 km/h.