Za proizvodnju ruža početno ulaganje 6.000 evra, božur donosi prihode 10 godina

Potencijal u proizvodnji cveća i ukrasnog bilja u Srbiji nije u dovoljnoj meri prepoznat i zbog toga je neophodno da se ovom sektoru pruži jača institucionalna podrška od strane naučno-istraživačke i poslovne zajednice, da bi postao profitabilnija proizvodna grana, kaže za Biznis.rs Danica Mićanović, naučni savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

“U tom smislu neophodno je uvesti i dodatne podsticaje države, jer sagledavajući postojeće površine na jednoj strani, demografsku sliku i ekonomski razvoj na drugoj, očekivanja su da će se potrebe za cvetnim i ukrasnim vrstama povećavati, što pruža mogućnost unapređenja ukupne proizvodnje cveća i ukrasnog bilja”, navodi naša sagovornica.

Prema podacima kojima raspolaže Privredna komora Srbije, plantažna proizvodnja u Srbiji odvija se na oko 600 hektara, a najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća nalaze se u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim u okolini Šapca, zapadno od Beograda, u oblasti Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove…

“Modernizacija proizvodnje, nabavka novih mašina i opreme, odnosno tehnička i tehnološka modernizacija, direktno bi uticala na povećanje obima proizvodnje i asortimana, što bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta i povećanja produktivnosti rada u ovoj visoko intenzivnoj oblasti poljoprivredne proizvodnje”, smatra ona.

Idealna mikroklima za proizvodnju ruža

Mićanović ukazuje da Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja zbog povoljnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda, što je potencijal za unapređenje ove privredne grane.

“Prema ocenama evropskih stručnjaka, Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta. Na osnovu tih faktora Srbija bi mogla da proizvodi zadovoljavajuće količine ruža za sopstveno tržište, a ne da izdvaja znatna sredstva za uvoz cveća”, navodi naša sagovornica.

U Srbiji je najvažnija upravo proizvodnja ruža – svežih ruža, kalemljenih i nekalemljenih za sadnju. Ruže izvozimo i uvozimo. Ukupan izvoz ruža vredan je 2,7 miliona evra, a uvoz 250.000 evra, iako je 2020. godine bio čak 2,1 milion evra, što znači da se drastično smanjio. Ruže uglavnom izvozimo za sadnju, a uvozimo sveže što je još jedan pokazatelj potencijalne proizvodnje ruža. 

Najviše cveća izvozimo u Evropsku uniju

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni cveća i drugog ukrasnog bilja, vrednost razmene u 2021. godini iznosila je 27,4 miliona evra (10,10 tona) od čega je vrednost izvoza bila 5,4 miliona (2,90 tone), a uvoza 22 miliona evra (7,20 tone).

Kako pokazuju podaci Privredne komore Srbije, vrednost izvoza u 2021. godini je veća za 28 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U izvozu je postignuta prosečna cena od 1,85 evra po kilogramu, dok je u 2020. godini bila 1,58 evra. Vrednost uvoza je veća za 44,9 odsto u odnosu na 2020. godinu. Prosečna uvozna cena iznosila je 3,05 evra po kilogramu, a u 2020. godini je bila 2,28 evra.

Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je Evropska unija sa 54 odsto udela, zatim Carinska unija sa 20 odsto i zemlje CEFTA sa 18 odsto, dok ostale države učestvuju sa osam odsto. 

“U toku 2021. godine izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU u vrednosti od 2,89 miliona evra, od čega najviše u Holandiju – oko 1,5 miliona evra, Poljsku 308.000 evra, Hrvatsku 238.000 evra, Sloveniju 156.000, Litvaniju 140.000 i Bugarsku 112.000 evra. Najveće učešće u izvozu za 2021. godinu ima grupa živo cveće – 65 odsto (oko 3,5 miliona evra). Najznačajnije je bilo tržište Holandije sa 787.000 evra i Ruska Federacija sa 412.000 evra, za ruže, kalemljene ili nekalemljene, za sadnju”, navodi Mićanović.  

Najznačajnije uvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je takođe Evropska unija sa 83 odsto udela, ostale zemlje imaju 16,6 odsto, i neznatan udeo zemlje CEFTA sa 0,4 odsto. Uvoz cveća i ukrasnog bilja iz EU u 2021. godini realizovan je u vrednosti od 18,2 miliona evra. Najveći udeo od zemalja EU u uvozu imaju Holandija sa 12,9 miliona evra, Italija dva miliona, Slovenija 741.000, Nemačka 640.000, Mađarska 492.000, Hrvatska 368.000 i Grčka 271.000 evra.

Koliko novca je potrebno uložiti?

Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, trebalo bi da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu je neophodno udruživanje proizvođača radi čvršćeg povezivanja na planu organizovanja proizvodnje i plasmana cveća i ukrasnog bilja, kako na domaćem tako i na svetskom tržištu, smatra naučni savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Na pitanje koliko novca je neophodno uložiti u samu proizvodnju, ona navodi da je za mali biznis, kada su u pitanju ruže, neophodno ulaganje od oko 6.000 evra.

“Za ruže na tri ara potrebno je 2.000 sadnica po 120 dinara, što je oko 2.000 evra. Pumpa košta oko 4.000 evra. U prvoj godini imamo oko 15.000 cvetova i oko 20 evrocenti po cvetu, što je prihod od 3.000 evra, a već u drugoj 6.000 evra, s tim da se prihoduje narednih pet godina”, navodi Danica Mićanović.

Znatno veća ulaganja neophodna su za gajenje božura. Kako objašnjava naša sagovornica, po hektaru treba uložiti oko 55.000 evra – 28.000 evra za lukovice, 13.000 evra za zalivni sistem, setva košta 3.000 evra jer se radi ručno u jesen, đubrivo na godišnjem nivou košta 1.000 evra, a tu je i analiza zemljišta i nega ako je potrebna. Svake godine se izdanci skidaju mašinski, a mašina košta 8.000 evra, dok je cena transporta 2.500 evra, prerade i pakovanja sedam centi po biljci, a po hektaru ima 100.000 biljaka.

“Ali – prihoduje se narednih 10 godina i to 25.000 evra po hektaru. Nakon toga se reznice mogu prodati ili podići novi zasad na dva hektara, tako da je od toga povraćaj oko jedna trećina uloženog novca”, dodaje ona.

Što se tiče subvencija, u Privrednoj komori Srbije ističu da na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini proizvođači cveća i ukrasnog bilja na osnovu direktnih plaćanja imaju pravo na subvencije od 2.000 dinara po hektaru, regres za đubrivo u iznosu od 2.000 dinara, i subvencije za gorivo u iznosu od 1.200 dinara po hektaru, to jest 5.200 dinara po hektaru ukupno.

Proizvođači spremni za 8. mart

Proizvođači cveća spremni su za predstojeći praznik. Ipak, kako za naš portal kaže Radoslav Petrović iz Vrtnog centra Petrović, proizvodnja je izuzetno zahtevna, a vremenske prilike im ne idu na ruku, kao ni poskupljenje repro materijala.

“U februaru je bilo lepo vreme, a sada za 8. mart najavljuju sneg. Za onoga ko gaji cveće sedam-osam meseci to je baš nezgodno. Ove godine sve je poskupelo, od biljaka do supstrata i repro materijala. Kada je reč o cenama cveća, one su ostale otprilike na prošlogodišnjem nivou”, navodi Petrović u razgovoru za Biznis.rs.  

Kada je reč o potražnji, naš sagovornik kaže da se uoči 8. marta uglavnom traže vesnici proleća – od ciklame, primula, muškatli, zumbula, cinerarija… Ipak, on ističe da su ljudi uplašeni zbog celokupne situacije i da je prisutan psihološki momenat, pa štede i često cveće smatraju luksuzom.

Što se tiče cena na veliko, on kaže da je primula ove godine od 50 do 70 dinara, ciklama od 200 do 250, i za nijansu je skuplja nego prošle godine, dok je ostalo cveće na prošlogodišnjem nivou.

“Cene na malo zavise od toga ko kakvu prodaju ima – da li je na lepom mestu, da li je u pitanju cvećara i slično. Kod nas će cene, u zavisnosti od cveća, ići od 300 do 400 dinara, ali će cvećare sigurno ići i do 500 dinara”, zaključuje naš sagovornik.