Zabrana benzinaca i dizelaša u EU signal Srbiji da ubrza proces elektrifikacije

Iako je u jednom trenutku delovalo da će uvođenje zabrane proizvodnje i upotrebe automobila koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem ponovo biti odloženo, to se ipak nije desilo. Naime, Savet EU doneo je konačnu odluku u utorak, i od 2035. godine na putevima više neće biti benzinaca ni dizelaša. Pravila o zabrani njihove prodaje stupiće na snagu desetog dana od objavljivanja uredbe u Službenom listu EU.

Zabrana prodaje klasičnih četvorotočkaša je ključni deo evropskog klimatskog paketa Fit for 55, a većina zemalja članica složila se sa ovom odlukom, izuzev Italije, Poljske, Rumunije i Bugarske.

To u praksi znači da će na putevima Evropske unije, ali i zemalja koje žele da budu njene članice poput Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije… za 12 godina vozači koristiti samo električna vozila. Ova odluka je doneta u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida, ali i zbog novog trenda, zelene ekonomije i potpunog izbacivanja fosilnih goriva iz upotrebe.

„Uredba predviđa smanjenje emisije ugljen-dioksida iz novih automobila za 55 odsto i iz lakih dostavnih vozila za 50 odsto od 2030. do 2034. godine i 100-procentno smanjenje od 2035. godine za obe kategorije tih vozila“, prenosi Electrive.

Vremena je veoma malo da se pripremimo za novonastalu situaciju. Elektrifikacija je proces i ne može se spovesti preko noći.

Prognoza Slobodana Pešića, direktora marke Volkswagen u kompaniji Porsche Srbija i Crna Gora, da neće biti odustajanja od prelska na isključivo e-vozila se ostvarila, jer kako je nedavno rekao za naš portal – to je plan velikih auto-giganata i oni neće menjati već postavljenu strategiju.

„Postoji strah proizvođača da kupci ne prihvate u potpunosti tu promenu, nije ista situacija u Nemačkoj, Italiji, Španiji ili Grčkoj. Ponašanje klijenata je drugačije i ne poklapaju se svi interesi. Nemačka je najveći proizvođač automobila, svaki sedmi zaposleni je na neki način u auto-industriji. Njen glas kao najsnažnije privrede je izuzetno značajan i važno je da odluka bude ispravna“, rekao je Pešić.

Srbija će svakako morati da ubrza radove na infrastrukturi potrebnoj za e-vozila, jer je trenutno u veoma nezavidnoj poziciji u regionu. Hrvatska je daleko ispred po ovom pitanju, i trebalo bi slediti njen primer u ovom segmentu.

U slučaju zemalja poput Srbije gde je kupovna moć građana na niskom nivou, posebno kada je reč o automobilima koji premašuju vrednost od 20.000 evra i više, od države se očekuje da reaguje, te da pomogne svima onima koji žele svoje staro vozilo da zamene nekim od EV automobila. Subvencije od 5.000 evra za automobil su u igri i ove godine, a za njih je iz Republičkog budžeta predviđeno 294 miliona dinara, što je duplo više nego prošle. Dodelu novca vrši Ministarstvo zaštite životne sredine po pristiglim urednim zahtevima, sve do visine raspoloživih sredstava.

Pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, a zahtev mogu da podnesu do 31. oktobra.

Problem u Srbiji je i to što, iako u padu, uvoz polovnih automobila je i dalje na visokom nivou, pa iz tog ugla ne deluje da će ova odluka EU kompletno da se prenese kod nas. Međutim, da bi Srbija bila otvorena prema EU (a do tada bi trebalo i da postane njena članica), mora da ima infrastrukturu, jer u suprotnom bi zatvorila put prema Grčkoj za e-vozila, a to bi uticalo i na domaću ekonomiju.

Miroslav Vrcelj, menadžer za flotnu prodaju Mercedes-Benz putničkih vozila za Srbiju, BiH i Crnu Goru, rekao je za naš portal da nije lako predvideti šta nas konkretno čeka u narednom periodu.

„Automobilska industrija je u stalnom razvoju i sklona promenama zbog različitih regulativa i novih potreba korišćenja vozila. Šta nas čeka u narednim godinama teško je predvideti, ali je definitivno da su promene neminovne i brže nego što smo mislili. Brend Mercedes-Benz je spreman da ponudi potpuno električnu seriju vozila do kraja decenije, svuda gde to dozvoljavaju tržišni uslovi. Iako je tema elektromobilnosti u Srbiji i dalje u povoju, iz godine u godinu oseća se blagi rast u prodaji EV“, ističe Vrcelj i dodaje da je udeo prodaje potpuno novih vozila na tržištu Srbije u 2022. godini bio 0,75 odsto, dok je u toku 2021. taj udeo bio 0,28 procenata.

Veliki brendovi će očigledno biti spremni da ponude dovoljan broj e-vozila. Ono što više brine je da li će prosečan građanin Srbije moći sebi da priušti jedno ovakvo vozilo ili će zabrana vožnje benzinaca i dizelaša promeniti kompletnu saobraćajnu sliku na našim putevima.