Zašto bismo uvozili krompir, luk ili pasulj – trgovinski lanci žele više domaćih dobavljača

Voće i povrće je po prvi put 2021. godine preteklo žitarice u vrednosti izvoza, i verujemo da će se takav trend zadržati u budućnosti, iako je prošle godine zabeležen pad izvoza, i to posebno na tržištima EU i Rusije.

Osvojena su, međutim, nova tržišta poput Velike Britanije, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Indije, a posebnu pažnju treba posvetiti produžetku poljoprivredne sezone u Srbiji, rečeno je na panel diskusiji „Put kroz izazove globalnog tržišta voća i povrća“ u okviru sajma voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva Agro Belgrade 2023.

Kada je reč o ino tržištima za naše voće i povrće, Nemačka i Rusija su u poslednjih pet godina dominirale dok se u prošloj godini beleži pad u količini i vrednosti plasirane robe, ali je zato primetan rast plasmana na tržištima poput Francuske, Belgije, SAD i Holandije, rekao je direktor projekta „Velika mala privreda“ Aleksandar Pavlović u uvodu panela, uz napomenu da prva četiri mesta na listi naših izvoznih aduta i dalje drže kategorije smrznutih malina i kupina, smrznutog „ostalog voća“, svežih jabuka i toplo prerađenog „ostalog voća“, dok značajan rast beleži borovnica.

Izvoz srpskog povrća, prema njegovim rečima, beleži stabilan rast, i uglavnom se oslanja na zamrznuti segment i na plasman na CEFTA tržište.

„Interesantno je da Srbija u isto vreme beleži visok uvoz povrća, a posebno krompira, i u tome leži prilika ne samo za supstituciju uvoza već i za povećanje izvoza. Takođe, pravi bum na domaćem tržištu u poslednjih nekoliko godina doživeli su toplo prerađeni krastavci – kornišoni“, rekao je Pavlović.

Objašnjenje za visok uvoz proizvoda koji bi mogli da se proizvode u Srbiji ponudili su učesnici panel diskusije iz najvećih maloprodajnih lanaca.

Nikola Brašić, menadžer nabavke svežeg voća i povrća iz Delez (Delhaize) Srbija ukazao je na važnost domaćeg porekla proizvoda koje imaju u rafovima.

„Potrošači vole i rado kupuju domaće voće i povrće, a i trend je smanjenje zavisnosti od uvoza. Zato smo pokrenuli projekat ‘Agregator’ čiji je cilj povećanje udela domaćih dobavljača i podrška domaćoj poljoprivredi. Definisali smo partnere – velike kompanije čiji je zadatak da okupe male proizvođače, da ih usmere, regulišu i kontrolišu, kako bi se znalo kako, šta i kada se proizvodi, i da bi se predupredili manjkovi u proizvodnji“, objasnio je Brašić.

Dodao je da je Delez napravio i istraživanje koje je pokazalo da 34 odsto poljoprivrednih proizvoda za koje postoji tražnja jednostavno ne mogu da se proizvedu u Srbiji, poput banana, citrusa i slične robe. Još 10 odsto proizvoda nemoguće je proizvesti u nekom delu godine, poput šljiva, bresaka ili paradajza zimi.

„Sve ostalo moguće je proizvesti u Srbiji, ali mora da se unapredi proizvodnja. Zato smo se fokusirali na krompir, luk, pasulj i jabuke – to su proizvodi koje ne moramo da uvozimo, već bi u potpunosti mogli da ih obezbedimo sa domaćeg tržišta“, rekao je Brašić.

Darko Stojčić, rukovodilac nabavke svežeg voća i povrća u kompaniji Lidl Srbija naglasio je da domaći proizvođači moraju da razumeju da nije dovoljno samo proizvesti „krompir“, pošto postoje različite sorte za različite potrebe potrošača.

„Mora se proširiti asortiman, dodatno školovati proizvođači i modernizovati proizvodnja. Veliki trgovinski lanci žele da produže ‘sezonu’ srpskih proizvoda, a za to je potrebno da se, recimo, više proizvodi u staklenicima“, naglasio je Stojčić i ukazao da u njihovim rafovima ima voća i povrća iz okruženja.

„Umesto da izvozimo, mi uvozimo i to mora da se promeni u budućnosti, a da bi se to desilo i poljoprivredna sezona produžila u Srbiji potrebna je podrška trgovinskih kompanija kao i države“, zaključio je Stojčić.