Zašto farmaceutska industrija sve više ulaže u suplemente?

Suplementi u savremenom kontekstu više ne predstavljaju sporedan proizvod u apotekama i drogerijama, već segment koji trenutno raste brže od tradicionalnih lekova. Sve veća svest ljudi, ali i potreba da se mnogobrojna savremena oboljenja drže pod kontrolom, utiču na rast ovog segmenta.

Apoteke u Srbiji ostvarile su u 2024. godini dobit od 3.530.832.000,00 dinara, farmaceutske kuće 4.717.007.000,00 dinara, a u delatnosti proizvodnje homogenizovanih hranljivih preparata i dijetetske hrane dobit je iznosila 616.199.000,00 dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Koliki tačno udeo profita dolazi iz OTC segmenta (lekovi za koje nije potreban recept), u koji spadaju i suplementi, teško je precizno utvrditi, ali je činjenica da se farmaceutska industrija u Srbiji sve više pomera ka ovoj vrsti proizvoda. Razlog za to je što su procedure za stavljanje suplemenata u promet znatno jednostavnije nego kada su u pitanju lekovi, marže su često veće, marketing fleksibilniji, a potražnja raste pod uticajem trenda preventive i wellness kulture.

Lekovi se kupuju uglavnom kada postoji dijagnoza, dok suplementi funkcionišu na principu prevencije i vraćanja organizma u bolju formu. Upravo je to razlog zbog kog tržište raste čak i kada kupovna moć stagnira – ljudi su spremni da izdvoje novac za proizvode koji obećavaju više energije, bolji san, gubitak kilograma, lepši izgled ili jači imunitet. Drugim rečima, princip da „ništa nije skupo kada je zdravlje u pitanju“, posebno ako obezbeđuje više energije, zategnutiju kožu ili kvalitetniji san, dodatno doprinosi ubrzanom rastu ovog biznisa.

Pitanje distribucije i kanala prodaje takođe je važno. Apoteke i drogerije i dalje predstavljaju najčešća mesta za plasiranje suplemenata, ali je online, odnosno prodaja preko društvenih mreža, u fitness lancima, pa čak i preko influensera, postala sasvim uobičajena. Dakle, proizvodnja, ali i distribucija suplemenata više nije strogo farmaceutska kategorija, već sve više postaje deo robe široke potrošnje.

Primera radi, suplementacija je u SAD postala deo svakodnevne potrošnje srednje i više klase. Amerikanci više ne kupuju suplemente povremeno, već ih uključuju u redovne mesečne troškove, što je jedan od razloga zbog kog je američko tržište suplemenata danas jedno od najvećih na svetu. Taj trend se postepeno preliva i na navike srpskih potrošača.

Posebno je zanimljivo pitanje marketinga. Za razliku od lekova, suplementi imaju mnogo širi prostor za promociju, zato tržište često ne vode klasične farmaceutske kompanije, već brendovi koji uspešno kombinuju medicinsku terminologiju i lifestyle komunikaciju. Tako se danas preparati za različita hronična stanja promovišu kroz iskustva influensera, nutricionista i fitnes trenera, više nego kroz tradicionalno oglašavanje.

Nekoliko trendova može se izdvojiti kao dominantno. Jedan je postpandemijski rast tržišta preparata za imunitet kao što su vitamin C, D i cink. Drugi je rast ženskih suplemenata – preparata za hormone, fertilitet, kosu, kožu i nokte. Treći je sportska suplementacija, koja više nije rezervisana samo za profesionalce, već ulazi u širu populaciju. Četvrti trend je koncept očuvanja mladosti i lepote, gde suplement postaje deo svakodnevne kozmetičke rutine.

Postavlja se pitanje da li je sve veća promocija suplemenata u javnom prostoru opravdana realnim potrebama ljudi ili se, zbog visokih marži, farmaceutskim kompanijama i trgovcima više isplati da ulažu u ovaj segment proizvodnje.

U osnovi, reč je o tome da se tržište promenilo i da savremeni način života, udružen sa profitabilnošću ovih proizvoda, podstiče dalji rast ovog segmenta.

Konkretno, u slučaju Srbije, nesigurnost i gubitak poverenja u zdravstveni sistem nisu rezultirali samo pojavom sve većeg broja privatnih zdravstvenih ustanova, već i potrebom stanovništva da samo preduzme brigu o svom zdravlju. Građani sve češće kupuju suplemente za koje im nije potreban recept, a čije im korišćenje pruža osećaj kontrole nad sopstvenim zdravstvenim stanjem.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Od apoteke do Instagrama: Kako suplementi postaju jedna od najbrže rastućih industrija u Srbiji