Zašto je veći broj putnika u vozilu dobra stvar?

Ograničenja u vezi sa ulaskom u centar grada automobilima i brojem putnika u vozilu nisu nikakav novitet. Ljudi koji žive u samom jezgru velikih gradova neretko se žale na zagađenje, ali i veliku buku, pa i na gužvu u saobraćaju, jer se brzo formiraju kolone vozila.

Prema rečima profesora Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milana Vujanića, svuda u Evropi, a i šire, destimuliše se ulazak vozilima u centar, a stimuliše da kada ima više ljudi u automobilu oni budu privilegovani, da bi se tako smanjio broj nepotrebnih vozila na ulicama.

„Takva odluka dovela je do organizovanja ljudi po firmama, tako da svake nedelje neko drugi vozi ostale kolege sa posla, pa jednim kolima u kancelariju dolaze u proseku četiri osobe. Time se smanjio broj automobila u centru za 50 odsto. Prema tome, predlog novog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića niti je nov, niti ga je on izmislio, on je samo pomenuo nešto što je normalno, a ne da imamo otprilike 1,2 putnika po automobilu u Srbiji“, obrazložio je naš sagovornik.

Profesor Vujanić dodaje da to znači da u deset automobila ima 12 ljudi koji se voze, dok u jednom zglobnom autobusu ima 140 mesta, pa tako 120 automobila preveze isti broj ljudi kao i jedan autobus.

„To je nenormalno i neprihvatljivo u ovo vreme, stoga pozdravljam to što je gradonačelnik predložio. U Londonu, na primer, postoje dve vrste zabrana – ulazak u centar se plaća oko 10 evra, a ako ste sami u autu plaćate još 10 evra. S druge strane, ako vas ima više od troje imate pravo na korišćenje žutih traka. Razne su metode širom sveta, a mi smo praveći naš Zakon o bezbednosti saobraćaja pregledali zakonodavstva Evrope, pa čak i Rusije i Japana“, navodi Milan Vujanić.

Primena sistema u Srbiji

Naš sagovornik je ocenio da bi u Srbiji trebalo samo zabraniti ulazak u centar grada. To bi moglo da se uradi postavljanjem kamera kojima se vidi broj putnika u automobilu, a kazne bi stizale na kućnu adresu, što je slično sistemu naplate kazni za parkiranje.

„Takođe, pravilo sa žutim trakama bi moglo da bude rešenje. Izuzeci će uvek postojati, ali potrebno je da se destimuliše da neko ulazi u centar kada je sam u autu. Drugi način je da se izmene ulazni i izlazni pravci iz centra grada. Mi smo to rešenje imali od Slavije do Autokomande tako što su dve trake išle iz centra, kako bi se omogućilo da se centar prazni. Time se stimulišu pravci za izlazak iz centra, a smanjuje se kapacitet traka, odnosno saobraćajnica kojima se ulazi u centar, i odmah se dobija disproporcija“, naveo je profesor Vujanić.

Treći način, koji je on predlagao još između 2003. i 2005. godine, jeste da se u gradu napravi desetak velikih parking centara kao što je onaj kod Beograđanke, kako bi se izbeglo parkiranje na ulici.

„Sklanjanjem vozila sa ulica u centru bili bi povećani kapaciteti tih saobraćajnica, jer onda ima više mesta za aktivna vozila. Time je smanjen pritisak na ulice i vozila mogu normalno i brže da prođu, manje zagađuju i manje vremena provode u centru. Dakle, kako bismo pomerili vozila sa ulica moramo im dati adekvatna mesta za parkiranje“, naglasio je Vujanić.

Na kraju, kako kaže, postoji još jedna generalna urbanistička tendencija.

„Svuda u svetu se destimuliše stanovanje u centru, a to treba da se učini manjim brojem parking mesta, skupljim stanarinama i svim ostalim stvarima, jer je stanovanje u centru grada luksuz. Ako rasteretimo zone stanovanja u centru, smanjićemo i broj vozila, pa ćemo time omogućiti i normalniji saobraćaj i manje zagađenja. Sve ovo već postoji kao rešenje i može da se upotrebi za Beograd i ostale gradove u Srbiji, od čega bi benefite imali i oni koji voze, kao i oni koji stanuju u centru grada. Oni koji žive u centru mogu dosta toga da obave i peške ili eventualno da uzmu taksi“, zaključuje naš sagovornik.