Zbog nepoštovanja ugovora izvoznici mogu da se nađu pred međunarodnom arbitražom

Udruženje Žita Srbije predstavlja oko 60 kompanija koje su odgovorne za većinski deo izvoza žitarica i uljarica iz Srbije. Sve njihove članice koje se bave primarnom proizvodnjom i izvozom imaju ugovorene poslove za izvoz pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja, a celokupna situacija sa zabranom izvoza dodatno komplikuje poslovanje.

Direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović za naš portal objašnjava da je njihov inicijalni predlog Vladi Srbije bio da ukupna kvota za izvoz pšenice za rod iz 2021. godine bude utvrđena za period do kraja tržišne godine za pšenicu, odnosno do 30. juna 2022. godine, a da ukupna kvota za izvoz kukuruza bude utvrđena za period do kraja tržišne godine za kukuruz, odnosno do 30. septembra 2022. uz poštovanje svih ugovora o terminskoj prodaji kukuruza i pšenice zaključenih do 9. marta tekuće godine.

“Sa kvotom za izvoz u količini od 700.000 tona pšenice izvoznici bi bili u mogućnosti da nastave da obavljaju svoj posao, poljoprivredni proizvođači bi bili u prilici da naplate svoj rad i obezbede sredstva za prolećnu setvu, koja su prinuđeni da plaćaju po tržišnim cenama, a domaće tržište ostalo bi zaštićeno količinom od oko pola miliona tona pšenice. Vlada se ipak odlučila za zabranu uz obećanje da će potpisani ugovori biti realizovani, ali taj postupak se odvija preterano sporo i nemamo obrazloženje kako se određuje prioritet na koje destinacije će roba odlaziti, niti na koji način se odlučuje koji prethodno zaključeni ugovori će biti prihvaćeni”, navodi Savović za Biznis.rs.

Ono što je sigurno, prema njenim rečima, jeste da do nove žetve izvoznici neće moći da izvezu više od nekoliko stotina hiljada tona pšenice, što znači da će u žetvu ući sa ogromnim zalihama, a to će stvoriti problem u skladištenju i očuvanju kvaliteta pšenice.

“Jedini način da se to izbegne jeste stavljanje van snage Odluke o privremenoj zabrani izvoza”, dodaje ona.

Na pitanje šta očekuje izvoznike koji ne ispoštuju dogovorene rokove i ne isporuče ugovorene količine, direktorka Žita Srbije navodi da je zabrana izvoza administrativna mera kojom se suspenduje deo tržišta i srpski izvoznici koji imaju ugovorene isporuke za mart i početak aprila za bilo koju destinaciju već nisu ispoštovali ugovorene rokove, ne svojom krivicom. Takođe, kako napominje, za vreme trajanja zabrane izvoza nije moguće ugovarati ni prodaju novog roda pšenice i kukuruza, iako se žitaricama terminski trguje.

“Selektivan pristup odobravanja izvoza pšenice i kukuruza izvoznicima žitarica na sve ostale destinacije na koje izvoz nije dozvoljen, kao i izvoznicima čiji ugovori za odobrene destinacije nisu prihvaćeni, stvara ozbiljne nepremostive finansijske probleme pred međunarodnom arbitražom, koji će na naplatu stići već za tri-četiri meseca otkako sporovi budu pokrenuti. Takođe, selektivan odabir ugovora za pojedine destinacije ostatak izvoznika, čiji ugovori i kupci nisu obuhvaćeni posebnim aktom vlade, dovodi do problema gubitka poverenja koje je između naših izvoznika i tradicionalnih kupaca srpske pšenice i kukuruza građeno godinama unazad”, navodi Savović.

Zabrana izvoza donosi ozbiljne probleme u prolećnoj setvi

Ona smatra da poljoprivrednici i svi ostali tržišni učesnici u ovom sektoru sa razlogom zahtevaju ukidanje zabrane izvoza.

“Na osnovu ponovljene analize trenutno raspoloživih količina poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čiji je izvoz zabranjen, a koje smo uradili u Udruženju Žita Srbije, realizacija svih ugovora domaćih privrednih lica sa ino kupcima zaključenih do 9. marta neće narušiti funkcionisanje domaćeg tržišta, što je i potvrđeno i od strane vlade još u Zaključku koji je stupio na snagu 24. marta. Naprotiv, dalje odlaganje slobodnog izvoza istovremeno na sve destinacije izazvaće ozbiljne probleme u prolećnoj setvi”, ocenjuje Savović.

To će se, pre svega, reflektovati na izostanak deviznog priliva koji poljoprivrednicima nameće ogroman problem zbog nedostatka finansijskih sredstava, jer nemaju kome da prodaju robu, a prinuđeni su da komponente za setvu kupuju po tržišnim cenama.

“Sledeći problem je skladištenje pšenice novog roda. Žetva ječma i pšenice počinje za dva i po meseca. Većina silosa opterećena je robom koja nema kupca na domaćem tržištu i ako u naredna dva meseca pšenica ne bude izvezena novi rod neće imati gde da se smesti”, ističe naša sagovornica i dodaje da je jednako važan problem i očuvanje kvaliteta pšenice starog i novog roda.

“Mešanje pšenice roda 2021. i roda 2022, prenatrpani silosi bez mogućnosti eleviranja robe, stvaraju sve preduslove za pojavu štetočina, što će nepovratno narušiti kvalitet oba roda pšenice”, smatra ona.

Zbog svih problema sa kojima se suočavaju i poljoprivrednici i izvoznici, Upravni odbor Žita Srbije smatra da je pre svega neophodno da se ispoštuju svi prethodno zaključeni ugovori za prodaju pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja do 9. marta 2022. godine. U ovom udruženju smatraju da je neophodno odobriti izvoz pšenice i kukuruza za sve destinacije istovremeno, da je važno uvesti kvote za izvoz suncokretovog ulja – i rafinisanog i nerafinisanog, ali i da se pšenično brašno u potpunosti izuzme iz odluke o privremenoj zabrani izvoza.

Ima li Srbija prehrambenu sigurnost?

Na pitanje da li Srbija ima prehrambenu sigurnost, direktorka Žita Srbije kaže da je već poznato da naša zemlja proizvodi više pšenice, kukuruza, ječma, suncokreta i soje nego što je potrebno za domaću potrošnju i da je sigurno da Srbiji ne prete nikakve nestašice, a još manje glad.

“Posle žetve 2021. godine Srbija je raspolagala sa 3,7 miliona tona pšenice, a ukupna domaća potrošnja je 1.667.000 tona iz čega se vidi da je višak za izvoz i završne zalihe veći od  dva miliona tona. Zaključno sa februarom izvezeno je 724.544 tona pšenice i 82.006 tona brašna, što preračunato na zrno daje ukupan izvoz od  831.153 tone. Do nove žetve ostalo nam je manje od četiri meseca i kada se rezerviše domaća potrošnja do nove žetve (za period mart-jun) , a na mesečnom nivou za sve namene trošimo oko 125.000 tona, viškovi pšenice u Srbiji u ovom trenutku iznose najmanje 1,2 miliona tona”, kaže Savović.

Prošlogodišnji rod kukuruza u Srbiji bio je, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, manji za 25,7 odsto u odnosu na rekordni 2020. godine.

“Dakle, imali smo rod kukuruza na nivou od nešto preko šest miliona tona i početne zalihe na nivou od 338.000 tona. Za sve namene u Srbiji na godišnjem nivou trošilo se godinama prosečno oko 4,6 miliona tona kukuruza, što nam je za izvoz ove godine ostavilo na raspolaganju najmanje 1,6 milion tona. Ova brojka će, nakon izvršenih analiza i uvida u novo stanje stočnog fonda u Srbiji u poslednje dve godine, biti umanjena, što samo znači da na raspolaganju za izvoz imamo i više, odnosno i jedan deo količina koje su bilansom predviđene za potrošnju u svrhu stočne prehrane”, navodi ona.

Prema njenim rečima, u periodu od oktobra 2021. do februara 2022. godine izvezeno je 735.158 tona kukuruza, što znači da u ovom trenuku imamo najmanje 900.000 tona kukuruza na raspolaganju za izvoz.