Kome će voćari ove godine prodavati svoje proizvode?

Proizvođači jabuka u Srbiji 80 odsto svoje proizvodnje izvozili su na rusko tržište. Tu je i drugo voće poput jagoda i višanja, koje je dominantno odlazilo u Rusku Federaciju, a koje bi tek trebalo da pristigne, ali je kompletan izvoz u ovu zemlju pod ogromnim znakom pitanja, kaže za Biznis.rs dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

“Kompletan izvoz voća već je stao jer se niko ne usuđuje da šalje kontingente zbog neizvesnosti, tako da je vrlo upitno šta će se dešavati sa voćem koje stiže kasnije pošto ne znamo kakva će biti situacija i rasplet svih ovih događaja u budućnosti”, kaže Leposavić.

Što se tiče globalnog statusa našeg voćarstva kada je u pitanju izvoz, agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da on nije zavidan i da je neophodno akcenat staviti na prerađivački sektor i domaću potrošnju.

“Nama, kada je u pitanju jabuka, konkurišu dva najveća evropska proizvođača – Poljska i Italija. Poljska je najveći proizvođač jabuka sa 2,5 miliona tona godišnje, dok je Italija sa 2,4 miliona tona druga po proizvodnji. Mi tražimo neka druga tržišta, ali moramo da budemo svesni da smo u problemu sa proizvodnjom od 250.000-300.000 tona na godišnjem nivou u odnosu na proizvođače koji proizvode više od dva miliona tona”, ističe Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

On podseća da je i Poljska, kao i mi, podizala zasade da bi izvozila u Rusiju, ali kada su Rusiji uvedene sankcije 2014. godine oni su se preorijentisali, pronašli neka druga tržišta i sada su nam ozbiljan konkurent ukoliko želimo da idemo u neke treće zemlje.

“Poljska koja je 99 odsto bila orijentisana ka Rusiji za ovih sedam-osam godina našla je neka nova tržišta, gde mi sada verovatno teško možemo da uđemo”, dodaje Prostran.

Iako je Srbija faktički imala privilegiju kada su Poljaci bili u problemu zbog izvoza, ni Rusi nisu sedeli skrštenih ruku već su podizali velike plantaže jabuka, tako da su odnosi već bili “zategnuti” i pre sukoba Rusije i Ukrajine. 

“Bilo je i dosta marifetluka, pa kada nismo imali dovoljno jabuka naši su uzimali iz Poljske i to reeksportovali u Rusiju, koja je otkrila da to nisu naše jabuke. Samim tim problemi su bili sve kompleksniji, a zahtevi ruskih kupaca sve izraženiji – od veličine, boje, pakovanja”, ocenjuje naš sagovornik.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ističe da je pored jabuka od ostalog srpskog voća u Rusiju odlazila i malina, suva šljiva, ali i trešnje i breskve. Kada je reč o novim tržištima, poput dalekih zemalja Azije i Afrike, on nije optimista imajući u vidu cene energenata i dizel goriva koje će uticati ne samo na brodski, već i na sve ostale vrste transporta. Evidentno je da će te cene ići gore, a samim tim naši proizvođači neće biti konkurentni.

Prerađivački sektor uništen brojnim privatizacijama

Pored pronalaska novih tržišta, dugoročno rešenje Prostran vidi u preradi i domaćoj potrošnji. Iako se o reindustrijalizaciji prehrambene industrije govori već 20 godina, za sve to vreme nije ništa urađeno, ocenjuje on i podseća da je domaća prerada stradala sa brojnim privatizacijama.

„Mi smo imali ogromnu prerađivačku industriju, Šapčanku u Šapcu, Crvenu zvezdu i Crvenu zastavu u Kruševcu i Kragujevcu. Sada je tu domaći Nectar i Rauch koji je došao iz Austrije. Sve ostalo su još uvek prilično skromni kapaciteti“, kaže naš sagovornik.

“Da ne bude samo da nam je izvoz spas ili propast. Mi smo nažalost uništili prerađivački industriju, ali smo oživeli Budimku u Požegi, koja je nekada od našeg voća pravila marmeladu. Imamo dve fabrike sokova, morali bismo deo voća da preradimo u najkvalitetnije sokove i da iskoristimo za proizvodnju marmelada, džemova, ali i da stimulišemo domaću potrošnju”, ističe Prostran.

On podseća da je nekada svako preduzeće po zakonu imalo utvrđene tople obroke, kao što i danas imaju neke državne firme. To je bila ogromna potrošnja koja bi sada mogla da se sprovede i kada je pitanje voće u vrtićima, školama, na različitim kongresima i događajima, kako bi se stimulisala domaća proizvodnja, a samim tim i potrošnja.

“Mi smo podizali savremene plantaže pod jabučnjacima računajući prvenstveno na izvoz. Dakle, manje smo se bavili pitanjem prerade i domaće potrošnje. To su nama dve kritične tačke. I izvoz će se u nekom momentu otvoriti, ali mi smo i pre toga bili zabrinuti kako ćemo plasirati jabuke s obzirom na to da su velike plantaže podignute u Rusiji i da oni svakako štite svoje proizvode“, zaključuje Prostran.