Šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije?

Evropska unija je pre nekoliko dana donela peti paket sankcija protiv Rusije, ali je istovremeno i izuzela zemlje Zapadnog Balkana iz četvrtog paketa koji je efektivno sprečavao NIS da uveze naftu preko EU zemalja.

I operater gasovoda od Omišlja u Hrvatskoj do Pančeva preko kog se transportuje sva nafta koju NIS kupi, oglasio se da zbog sankcija EU neće moći da isporuči ugovorenu naftu. Zbog toga su u javnosti počele spekulacije o tome šta će biti sa NIS-om, pošto su se sankcije, pre izuzeća, odnosile na kompanije van EU u kojima ruska država ima vlasništvo veće od 50 odsto.

U opticaju je bila nacionalizacija, dokapitalizacija, otkup akcija, a pojavilo se i saznanje u medijima da je azerbejdžanska državna energetska kompanija SOCAR zainteresovana da preuzme većinski paket akcija NIS-a. Takođe, u krugovima energetičara govori se i da su neke regionalne kompanije zainteresovane za kupovinu većinskog paketa u Naftnoj industriji Srbije, piše Danas.

Kratkoročno gledano, pitanje je zašto bi Gazprom izlazio iz Srbije sada kada su izuzeti od sankcija. Inače, izuzeće je došlo neposredno nakon glasanja Srbije u Ujedinjenim nacijama za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava. Dugoročno, problem mogu biti neke nove naredne sankcije, pošto u članu odluke EU, odmah nakon izuzeća stoji rečenica u kojoj „Unija očekuje brzo i puno usklađivanje svih zemalja u regionu sa restriktivnim merama EU, uključujući one koje se odnose na ruske akcije destabilizacije situacije u Ukrajini“.

Ekonomista i profesor fakulteta FEFA koji je radio u energetskom sektoru Goran Radosavljević smatra da sada nema razloga da Rusi odu iz Srbije.

„Ne vidim da Rusi moraju da prodaju NIS bilo kome pošto nema sankcija. Jedino ukoliko se SOCAR pojavio sa neverovatnom ponudom. Takođe, ne vidim baš ni interes azerbejdžanske kompanije za NIS-om, osim ako ne nameravaju da u budućnosti prodaju gas Srbiji. Opet, Gazprom i SOCAR su imali ranije saradnju na visokom nivou i tražili načine da zajednički kupe pojedine kompanije u Evropi. Možda je to način da Rusi zaobiđu neke buduće sankcije. Takođe dosta Azerbejdžanaca radi u NIS-u“, napominje Radosavljević.

Prema rečima energetičara Miloša Zdravkovića SOCAR koji upravlja velikim gasnim poljima Šah Deniz 1 i 2, trećinu gasa prodaje Gazpromu koji ga posle reeksportuje.

„Najveći partneri SOCAR-a u naftnom poslu su British Petroleum i Iran, dok su u gasnom vezani za Ruse. U jednom trenutku se pojavila i informacija da je Shell zainteresovan za kupovinu NIS-a“, napominje Zdravković.

I stručnjak za energetiku Željko Marković ističe da je pitanje zašto se razgovara o prodaji NIS-a ako je već izuzet iz sankcija.

„Čim se razgovara o prodaji paketa akcija, to je zato što se ne zna šta će biti u budućnosti. Ako NIS ne bi bio u većinskom vlasništvu Gazproma onda ni ubuduće ne bi bilo otežanog poslovanja i to se ne odnosi samo na uvoz nafte, već i raznih aditiva koje oni koriste u preradi nafte“, napominje on.

Prema njegovim rečima, najbolje bi bilo kada bi država mogla da otkupi većinski paket akcija i ima pravo preče kupovine.

„Ako za to nema para, onda je bolje da to kupi neka druga kompanija nego da ostane većinski Gazprom. Kao azerbejdžanska kompanija koja je u dobrim odnosima sa Rusijom možda im SOCAR deluje prihvatljivije“, smatra Marković.

I Radosavljević smatra da bi Gazpromu bilo najlakše da država otkupi ili preuzme većinski paket, jer bi se sa njom najlakše dogovorili.

„To bi mogao biti model kao u Air Serbia. Da iako sa manjinskim udelom zadrže upravljanje kompanijom, a čak se može dogovoriti i neravnomerna raspodela dividende. Ali ako to ne mora, ne vidim zašto bi država otkupila Gazpromove akcije. Šta će nam državni NIS, da kao još jedan Telekom finansira političke projekte?“, ocenjuje Radosavljević.

On ističe i da su sankcije EU prema Rusiji toliko šuplje, da ako je spremna da zažmuri kao što do sada čini, nije ni bitan modalitet kako će se sankcije zaobići.