Stručnjaci ocenjuju da bi najadekvatniji partner države u NIS-u bio Azerbejdžan

Dovoljno nafte će biti i posle 15. maja

AnalizaSrbijaU fokusuVesti

13.4.2022 11:09 Autor: Redakcija Biznis.rs 4

Dovoljno nafte će biti i posle 15. maja Dovoljno nafte će biti i posle 15. maja
Jadranski naftovod (JANAF) saopštio je da neće moći da realizuje transport nafte do Naftne industrije Srbije (NIS) od 15. maja usled novog paketa sankcija... Dovoljno nafte će biti i posle 15. maja

Jadranski naftovod (JANAF) saopštio je da neće moći da realizuje transport nafte do Naftne industrije Srbije (NIS) od 15. maja usled novog paketa sankcija Evropske unije (EU) usmerenih prema ruskim energetskim kompanijama.

Srbija će, prema rečima Tomislava Mićovića iz Udruženja naftnih kompanija Srbije, imati i posle 15. maja naftu, odnosno „opasnost koja je velikih razmera za sada ne postoji“. Predsednik resora za energetiku i rudarstvo Demokratske stranke Goran Vasić ubeđen je da neće doći do prekida protoka, jer postoji ogromna obostrana zavisnost i Rusije i Evropske unije, prenosi N1.

Ukazujući da je uzrok svega ruska invazija na Ukrajinu, koja je uslovila sankcije EU i ostalih zemalja sveta Moskvi, on je ocenio da je „to jedno uže koje se zateže sa obe strane, ali uz svest da nikom nije u interesu da se ono prekine, što potvrđuje to da kanal plaćanja energenata i dalje ostaje otvoren“. Dodao je i da je najvažnije da se držimo energetske zajednice.

„Četvrti paket sankcija EU prema Rusiji doneo je odredbu koja je onemogućavala transport sirove nafte iz luke Omišalj do Srbije, i ovaj peti paket sankcija je to relaksirao, odnosno (Jadranski naftovod) Janaf će moći da zaključi ugovor sa NIS-om o transportu sirove nafte do Pančeva, tako da, opasnost koja je velikih razmera za sada ne postoji“, ocenio je Mićović u emisiji Da razumemo na TV N1.

Dodao je da će se nafta prerađivati u Pančevu, kao i da je udeo nafte iz rafinerije Pančevo na našem tržištu je veoma velik i da mnoge zemlje imaju samo jednu rafineriju, kao i mi.

„Zemlje koje imaju jednu rafineriju, ta rafinerija dominantno snabdeva tržište, i svaki poremećaj je takav da se teško može nadoknaditi. Ukoliko bi došlo do prekida u snabdevanju za Srbiju, onda bi 70 do 75 odsto derivata nafte trebalo da nabavimo negde u okruženju i dopremimo do Srbije, a ništa nije pripremljeno za to, logistički lanci nisu osposobljeni za tako velike transporta derivata nafte“, naglasio je Mićović.

EU najveći uvoznik ruskog gasa

Predsednik resora za energetiku i rudarstvo DS Goran Vasić ukazao je da će najteže biti onim timovima koji treba da nabave energente za sledeću grejnu sezonu.

„Ovo sve imati velike posledice na nas, pre svega u Nemačkoj su se političari nadali da će, što se gasa tiče, to biti sredstvo mira i spajanja evropskog kontitnenta, ali pokazalo se da cevovodi mogu biti oružje u političkoj borbi. Čak 40 odsto državnog budžeta Rusije puni se iz energenata, a najveći uvoznik gasa je EU. Nije moguće ni Rusiji da se brzo prebaci sa evropskog na neka druga tržišta“, navodi Vasić.

Mićović je dodao da naftovod koji naftu iz ruskih polja transportuje do Evrope ide preko Ukrajine, i da on radi, a da njime upravljaju i Rusi i Ukrajinci.

„Kada bi se političari izmestili iz energetske sfere, stručnjaci, inženjeri bi mnogo bolje rešili situaciju. Obavezne zalihe derivata nafte formiraju se u skladu sa evropskom direktivom (rezerve za minimalno 61 dan), što je namenjeno za period prevazilaženja poremećaja, a onda bi se u kriznim trenucima redukovala potrošnja. Nije racionalno pravljenje zaliha za godinu dana“, objasnio je Mićović.

On je podsetio da Srbija ima svoj krizni plan, koji je veoma detaljan, i u kojem stoje sve evropske mere.

„Jedan od najvećih rizika je prestanak transporta sirove nafte naftovodom, zatim zaustavljanje rafinerije i nemogućnost transporta Dunavom. U kriznim situacijama prioritet su službe koje moraju da rade, onda direktiva da se građani okrenu javnom prevozu. Diversifikacija izvora povećava energetsku bezbednost. Treba ostvariti uslove da i gas i nafta i struja budu dostupni iz više izvora“, navodi Mićović.

Vasić se složio i dodao da u kriznim situacijama treba da se pokrije stanovništvo, što je najteže u velikim gradovima, gde najčešće ljudi nemaju svoje sopstvene izvore energenata za grejanje i ostalo.

„U Banatskom dvoru ima 260 miliona kubnih metara gasa, što je dovoljno za tri meseca i ubeđen sam da neće doći do prekida protoka, jer postoji ogromna obostrana zavisnost. Najskuplje je nešto kad ga nemate. Na kratak rok i veće cene rešavaju problem“, smatra Vasić.

Politika zamrzavanja cena neodrživa na duge staze

Kada se radi o ceni goriva u Srbiji, od 11. marta na snazi je uredba koja ograničava cene derivata nafte, odnosno naftne kompanije više ne upravljaju cenama derivata, već država. Oba sagovornika N1 se slažu da politika zamrzavanja cena nije održiva na duže staze.

„Račun uvek stiže kada se odmrznu cene, to može biti rešenje na kratak rok, ali vlast treba da primenjuje aktivne mere – reforme u energetskom sektoru. Tržišne mere treba uvesti što pre. Istovremeno treba zaštititi socijalno ugrožene kategorije“, ističe Vasić.

Mićović dodaje da će krajem aprila, dokle je produženo važenje vladine uredbe, na snazi dva i po meseca biti ta privremena mera, i da je to „vrlo riskantno, jer ne može da se administriranjem cena da odslikava tržište“.

„Kada imate dugo administrativne mere, odgovor privrede na to su nestašice, a tu smo svi gubitnici. Dugoročno moramo da menjamo naše navike. Automobili su preuzeli primat, ljudi se izgubili u toj priči. Država treba da podstiče ljude na razne načine da biraju neke druge opcije“, ukazuje Vasić.

Mićović ističe i da će sve zemlje morati da preispitaju politiku akciza i da će morati da dođe do revizije, jer će visoke cene energenata uticati na ostale sfere privrede, što nije interes nijedne države.

„Zbog visokih cena goriva, zahvaljujući i visokim akcizama, potrošnja se proteruje van naših granica. Danas kroz Srbiju prolazi intenzivan saobraćaj putničkih automobila i svi će stati na pumpu da sipaju gorivo, ali nijedan kamion ne sipa ni litar goriva ovde. Država bi morala da prepozna različite kategorije potrošača i da imaju različite akcize. Trenutno su zbog vladine uredbe akcize smanjene za 12 dinara, ali u nekom trenutku će ova akciza morati da se vrati na svoj nivo“, smatra Mićović.

Upitani o eventualnoj promeni vlasnika NIS-a, koji je trenutno u vlasništvu ruske državne energetske kompanije Gazprom, Vasić misli da je to realna opcija o kojoj treba razmišljati, dok Mićović smatra da prvo treba videti da li vlasnik uopšte želi da ga proda.

„Srbija bi trebalo da ide ka tome, jer postoji interes da se ruske kompanije potisnu iz EU, da se ne sklapaju dugoročni ugovori sa ruskim dobavljačima. Najgore rešenje je da država preuzme totalno upravljanje, treba nam partner koji ima sopstvene izvore snabdevanja, npr. Azerbejdžan„, naglasio je Vasić.

Mićović je istakao da je najvažnije upravljanje, i da država može da bude vlasnik, ali da prepusti kvalitetnom menadžmentu da vodi posao.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.