Šta je najveća investicija u nezavisnim gejming projektima?

Iako početak ove godine nije bio baš sjajan za privrednike, a rusko-ukrajinski sukob već više od dva meseca baca senku na globalna tržišta, izgleda da gejming sektoru u Srbiji dobro ide u poslednje vreme.

Naime, prema godišnjem izveštaju Srpske gejming asocijacije (SGA), sektor video-igara u 2021. godini prihodovao je 125 miliona evra, pri čemu je u njemu poslovalo 130 timova i kompanija, a na tržištu se pojavilo 35 novih igrica. To jeste rast u poređenju sa 2019. godinom, kada su prihodi ovog sektora procenjivani između 80 i 100 miliona evra, i u odnosu na 2020. godinu, kada su iznosili 120 miliona evra.

Ako se uzme u obzir i da je tehnološki gigant Microsoft prošle godine izdvojio 68,7 milijardi dolara za akviziciju čuvene gejming kompanije Activision Blizzard, a da se godinu dana pre toga utrkivao sa ostalim Big tech firmama za dominaciju u sferi cloud gejminga, gotovo sam od sebe se nameće zaključak da je ovo grana industrije koja, u najmanju ruku, obećava.

Uoči premijere horor video-igre Ripout, koju svi strastveni gejmeri sa nestrpljenjem očekuju, a koja je najavljena za drugu polovinu ove godine, za Biznis.rs govori direktor razvoja u gejming firmi Pet Project Games Milan Đukić.

Pet Project Games jedna je od takozvanih “indi” gejming kompanija čiji broj u poslednje vreme raste i u svetu i u našoj zemlji. Indi gejming je termin koji se koristi kada su u pitanju projekti koje pokreću nezavisni developeri. Jednostavnije rečeno, indi projekte pokreću nezavisni mali preduzetnici u gejming sektoru.

Ljudi i vreme kao najznačajniji faktori

Kad god je reč o pokretanju nekog projekta, prvo pitanje je obično vezano za finansije i resurse. Milan Đukić navodi da su u slučaju kompanije Pet Project Games najvažniji resursi osobe koje učestvuju u realizaciji projekta.

“Kada se govori o finansiranju igara, posebno iz indi sveta, najveća investicija jeste ljudstvo. ‘Živi’ novac (ili specifična suma) igra ulogu u manjoj meri, jer idejni tvorci zapravo ulažu sebe i svoje vreme u kreiranje nekog proizvoda”, navodi Đukić.

Kako kaže, kada se govori o indi studiju “ljudstvo” može podrazumevati indi kreatora koji samostalno stvara, tim od dve ili više osoba ili veći tim sa najviše sedam-osam učesnika.

“Finansije se prikupljaju na razne načine, ako se uopšte i prikupljaju. One mogu biti lična ušteđevina, sredstva prikupljena uz pomoć prijatelja i porodice, a neretko su to manji kreditni iznosi u bankama. Nekada se kreće od nule. Tek kasnije, uz prezentaciju koncepta, dobre ideje ili prototipa, tim može dobiti finansijska sredstva investitora, koja mogu biti u vidu nagrade sa određenog takmičenja i slično. Vreme je suštinski najveća investicija, posebno kada se raspodeli na više individua u timu”, navodi Đukić.

Posmatrano kroz prizmu rasta gejming sektora, nije izlišno pretpostaviti da je konkurencija u ovoj oblasti jaka, posebno kada su u pitanju indi kompanije. Međutim, Đukić tvrdi da to nije slučaj kada je Ripout projekat u pitanju.

“Ne možemo da kažemo da u Srbiji imamo konkurenciju. Svaki indi tim je specifičan i svi mi smo deo jednog ekosistema. Svako od nas pravi različite video-igre, čime pomažemo razvoj domaće gejming komune. Neko ko voli horor žanr sutra će zaigrati našu igru, neko ko voli sport će birati taj tip naslova, ko voli strategije, naći će sebi neku stratešku igru. Ujedno, indi timovi su dovoljno mali da ne mogu imati pravu direktnu konkurenciju kao najveći igrači u oblasti izdavanja video-igara”, objašnjava on, dodajući da se ni tu ne može govoriti o direktnim konkurentima.

Gejmeri, kako kaže, kupuju više igara, ne na mesečnom, već na nedeljnom nivou, pri čemu je činjenica da li im se neka igra dopada ili ne jedini odlučujući faktor.

Povratak korenima gejminga

Govoreći o dopadanju, zanimljiva je činjenica da video-igra Ripout privlači pažnju ljubitelja horor žanra i van Srbije. A šta njeni developeri očekuju kada je puste u prodaju?

“Očekivanja su, kao i od drugih kreativnih timova – da se igra ljudima dopadne i da prodaja krene dobro. Kao tim, odlučili smo da će se plaćati samo igra, a da će svi ostali dodaci i unapređenja biti besplatni”, kaže Đukić, dodajući da se tako Pet Project Games vraća se korenima gejminga, kada su se igre naplaćivale na taj način, napominjući da danas svaki dodatak ima svoju cenu.

“To utiče na opštu količinu zarade jednog studija, ali nama je bitno da i na taj način izgradimo svoj brend, iako to može doneti manje novca. Upravo zato se nadamo dobroj početnoj prodaji koja će doći ako ljudi zavole našu igru”, zaključuje razvojni direktor indi kompanije, dodajući da je u pripremi besplatna demo verzija igre, koja će od polovine juna biti dostupna na Ripout sajtu.