Stranci u Crnoj Gori u prvih devet meseci 2022. uložili 370 miliona evra u nekretnine

Strani građani i inostrane firme kupile su prošle godine za period od januara do oktobra nekretnine u Crnoj Gori u vrednosti od 370 miliona evra, što je značajno više nego i jedne godine ranije, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG).

Podaci o prodaji nekretnina za novembar i decembar prošle godine biće poznati u martu, ali bi prema očekivanjima promet u tim mesecima mogao iznositi još oko 60 do 70 miliona, pa bi ukupna vrednost prodatih nekretnina strancima mogla dostići i iznos od 430 do 440 miliona evra, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

U celoj 2021. godini stranci su za kupovinu nekretnina u Crnoj Gori potrošili 278 miliona evra, u 2020. godini 116 miliona, u 2019. kupili su nekretnine u vrednosti od 178 miliona, a u 2018. iznos je bio 182 miliona. U poslednjih pet godina stranci su kupili crnogorskih nekretnina za 1,2 milijarde evra.

Na rast prodaje nekretnina strancima prošle godine, prema rečima sagovornika Vijesti iz ove oblasti, najviše je uticalo sprovođenje programa ekonomskog državljanstva, gde su kupovinom nekretnina – apartmana u turističkim centrima na jugu za 450.000 evra i na severu i u nerazvijenim opštinama za 250.000 sticali pravo na dobijanje državljanstva.

List piše da je drugi razlog što se u periodu inflacija, kao što je bila prošle godine, mnogi odlučuju za kupovinu nekretnina kao jednog od sigurnijih načina da njihov novac neće izgubiti na vrednosti.

Crna Gora je strancima bila interesantna kao zemlja u razvoju sa velikim turističkim potencijalima i zbog velikog broja ekskluzivnih turističko-stambenih projekata poput Porto Montenegra, Portonovog, Luštice bay, jer očekuju da cene tih nekretnina neće padati, odnosno da mogu samo da rastu sa razvojem tih projekata.

Prema podacima Uprave za statistiku Monstat, ukupna vrednost prometa nekretnina u 2021. godini iznosila je 400 miliona evra, a tada su, prema podacima CBCG stranci kupili nekretnine u vrednosti od 278 miliona evra, što je 69 odsto ukupnog prometa. Ovaj odnos je takav što stranci većinom kupuju luksuzne apartmane i vile, koje koštaju koliko desetak običnih stanova.

Jedan deo ovog prometa je sakriven od zvanične statistike, jer građevinari često stan u izgradnji unesu kao osnivački kapital neke firme, a onda tu firmu prodaju, najčešće strancima. Tako je kupac indirektno vlasnik nekretnine preko te firme, a promet formalno nije nekretnina već firma.

Najviše nekretnina prošle godine su, prema podacima CBCG, kupili nemački građani i firme. Nemačka ulaganja u nekretnine u Crnoj Gori iznose 57 miliona evra, a prate ih Rusi, koji su u nekretnine uložili 50 miliona. Na trećem mestu su građani i firme iz Srbije sa 42 miliona evra, a na četvrtom kupci iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa 32 miliona evra.

Na petom mestu su investitori iz Turske sa 30 miliona evra, a zatim slede Ukrajinci i Švajcarci sa po 15 miliona evra, Bosanci i Hercegovci sa 14 miliona, Britanci sa 12 miliona, Austrijanci i kupci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa po osam miliona, Kanađani sa 6,7 miliona , Francuzi sa 6,3 miliona, Poljaci sa 5,3 miliona, Hrvati sa 5,2 miliona, Česi sa pet miliona, Holanđani sa 4,2 miliona, Slovenci sa 3,1 milion, Luksemburžani sa 2,9 miliona i kupci iz Singapura 2,8 miliona.