Struja za privredu u Srbiji od 2003. godine poskupela skoro petostruko

U Evropi je cena električne energije u konstantnom porastu. Na četiri najveća tržišta električne energije kontinentalne Evrope u 2019. godini je prosečna cena bila oko 58 evra po megavat-času (MWh), u poređenju sa 54 evra u 2018. godini i 37 evra u 2016. godini. Ovo sve, naravno, utiče i na tržište električne energije u Srbiji.

„Posmatrajući trogodišnji period uočava se rast cene od 56 odsto, koji je najvećim delom uzrokovan naglim skokom cene ‘CO2 sertifikata’ sa osam evra po toni ugljen-dioksida (TCO2) u 2018. godini na 24 evra u 2019. godini (Ilustracija 1). Samim tim troškovi proizvodnje električne energije, koja se bazira na ‘prljavim’ energentima, uvećani su proporcionalno za rast cene navedenih karbon kredita (CO2 sertifikata). S obzirom na to da više od 50 procenata električne energije u Evropi potiče iz termoelektrana, rast cene električne energije na organizovanim tržištima bio je logičan ishod“, objašnjava za Biznis.rs energetski menadžer dipl. ing. Andrija Petrušić.

Prema njegovim rečima, efekti na globalnom nivou oslikavaju se i na situaciju u Srbiji. Tako je u 2019. godini cena električne energije u Srbiji u proseku bila 20 odsto veća za sva pravna lica koja su na komercijalnom snabdevanju.

„Naime, zaključno sa 1. julom 2015. godine okončana je faza izlaska svih privrednih subjekata koji troše više od 30 MWh godišnje na komercijalni vid snabdevanja električnom energijom. Rezultat toga je da se tržišni rizici snabdevača, koji obuhvataju kretanje cene električne energije na organizovanim tržištima i troškove balansne odgovornosti, prenose i na potrošače električne energije u Srbiji, što rezultuje velikim oscilacijama u ceni za utrošenu električnu energiju krajnjih potrošača, iz godine u godinu“, naglasio je naš sagovornik.

Za formiranje komercijalnih cena, napominje Petrušić, prvenstveno treba posmatrati kretanje cena na organizovanim tržištima.

„U Srbiji se uglavnom posmatra domaća berza struje SEEPEX (South East European Power Exchange), ali veći uticaj na formiranje cena ima mađarsko tržište HUPX (Hungarian Power Exchange), kao najbliže likvidno tržište, jer obuhvata više zemalja. Dinamika svih tržišta dosta zavise od stanja na EPEX SPOT tržištu koje pokriva potrošnje električne energije u većem delu Evrope, odnosno u Austriji, Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Finskoj, Francuskoj, Luksemburgu, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, zbog čega se nagli skok cene električne energije zbog rasta cene CO2 sertifikata na ovom tržištu oslikao na cene električne energije krajnjih potrošača i u Srbiji“, otkriva energetski menadžer.

Gledajući širi period, na osnovu računa za utrošenu električnu energiju koje su plaćali privredni subjekti u Srbiji, uračunavajući troškove pristupa sistemu i akcizu od 7,5 procenata, on je istakao da se može uočiti rast cene od 280 odsto za period od 2003. do 2019. godine (Ilustracija 2).

„Širenje pandemije korona virusa dovelo je do stagnacije svih industrija zbog ograničenog kretanja ljudi, uzrokovalo je da se potreba za električnom energijom naglo smanji, što je dovelo do pada cena električne energije, jer je bila veća ponuda od potražnje tokom prve polovine 2020. godine. Čim je privreda počela da se oporavlja, potražnja za električnom energijom počela je da se povećava, međutim, izgubljenu dobit elektrane su odlučile da nadomeste konstantnim povećanjem cena električne energije od druge polovine 2020. godine i tokom prve polovine 2021. godine“, ocenio je Petrušić.

Dodao je da je u drugoj polovini 2021. godine cena električne energije nastavila da raste zbog inflacije koja se uvek javlja posle svetske krize, koju je u ovom slučaju izazvala pandemija bolesti Covid-19.

„Uzimajući u obzir i strah koji je zavladao među akterima na tržištu i mogućnost za manipulativnim ponašanjem, došlo se u situaciju da je cena električne energije u avgustu i septembru dolazila i prelazila istorijske maksimume, pa je bilo dana kada je na berzi cena beležila i više od 200 evra po megavat-času (Ilustracija 3). Projektovano na cene za krajnje potrošače, došlo je do povećanja prosečne cene električne energije od 60 evra/MWh (cena pre pandemije, sa kraja 2019. godine) na 85 evra/MWh do kraja avgusta 2021. godine, po važećem cenovniku EPS Snabdevanja. Dalji rast cena na tržištu bio je projektovan na krajnje potrošače, što pokazuje da se Elektroprivreda Srbije (EPS) i ostali privatni snabdevači ponašaju maksimalno tržišno, pa je ponuđena cena za manje komercijalne kupce bila u proseku veća od 120 evra/MWh“, naglasio je naš sagovornik.

Kako kaže, treba imati u vidu da pri iskazivanju ovih cena nisu uračunati troškovi pristupa sistemu, naknade i akciza, što znači da se cena u proseku povećala više od 100 procenata uzimajući u obzir i akcizu od 7,5 odsto, ali bez obračunatog PDV-a.

„Uzimajući u obzir da će se nastaviti trend rasta cele električne energije na organizovanim tržištima i činjenicu da se svi tržišni rizici preslikavaju na krajnje kupce kroz komercijalni vid snabdevanja, koncepti energetske efikasnosti i energetske nezavisnosti sve više dobijaju na značaju kod krajnjih potrošača“, zaključio je Petrušić.