Prof. dr Milojko Arsić, sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, za Biznis.rs o rizicima po ekonomiju naše zemlje

Suša će oboriti srpski BDP

Agrobiznis Analiza Biznis Srbija U fokusu Vesti

30.8.2021 10:13 Autor: Gordana Bulatović

foto: Rawpixel

U uslovima povećane neizvesnosti koja je prisutna globalno, dobro je da projekcije bruto domaćeg proizvoda Srbije budu konzervativne, kako se pri kreiranju vladinih politika...

U uslovima povećane neizvesnosti koja je prisutna globalno, dobro je da projekcije bruto domaćeg proizvoda Srbije budu konzervativne, kako se pri kreiranju vladinih politika ne bi računalo na sredstva kojih možda neće biti. Za sada su projekcije rasta BDP od oko šest odsto u ovoj godini i dalje relevantne, ali je moguća njihova revizija u narednim mesecima. Postoji veći broj rizika koji bi mogli da utiču na nešto slabije rezultate kao što su pad poljoprivredne proizvodnje, usporavanje oporavka evropskih privreda, sporiji rast javnih investicija od plana i drugo, kaže na početku razgovora za portal Biznis.rs prof.dr Milojko Arsić, sa beogradskog Ekonomskog fakulteta.

Sa projekcijama koje su izneli državni organi, vezano za moguć rast privatne potrošnje, profesor Arsić je potpuno saglasan.

“Očekujem da će privatna potrošnja u drugoj polovini ove godine imati realni rast u odnosu na isti period prethodne, ali i sezonski rast u odnosu na prvu polovinu ove godine. Osnovni izvori rasta privatne potrošnje su veći realni nivo zarada u privatnom i javnom sektoru u odnosu na isti period prethodne godine, skroman, ali ipak realni rast penzija, kao i zaduživanje građana kod banaka. Osim toga, građani su u periodu zaključavanja uštedeli određena sredstva koja će trošiti u narednom periodu”, ističe profesor Arsić.

Pregled ekonomskih kretanja u Republici Srbiji – od 2008. do 2021. godine

Srbija	2008	2009	2010	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017	2018	2019	2020	2021.pr
Realni BDP, stopa rasta u %	5,7	-2,7	0,7	2,0	-0,7	2,9	-1,6	1,8	3,3	2,1	4,5	4,2	-1,0	6,5
Privatna potrošnja u %	4,5	-3,3	-0,6	1,4	-1,7	-1,7	-0,1	-0,6	1,9	2,2	3,1	3,6	-2,5	4,5
Privatne investicije u %	13,2	-23,4	-7,6	6,9	14,9	-8,4	-5,2	5,2	2,8	8,7	14,0	14,9	-6,7	10,0
Državna potrošnja u %	3,5	-1,7	-0,1	1,6	0,4	-2,1	0,9	-3,7	0,0	2,9	3,8	2,0	5,6	2,2
Državne investicije u %	-16,4	-16,6	0,0	-7,8	7,6	-35,8	13,6	14,0	22,0	-6,4	43,1	30,4	11,0	37,9
Izvoz u %	12,6	-11,5	16,9	5,6	2,9	18,0	4,3	9,3	12,0	8,2	7,5	7,7	-5,9	17,6
^{Uvoz u %}	^10,1	^-21,9	^-0,1	^7,2	^-0,6	^6,5	^5,1	^4,0	^7,0	^11,1	^10,8	^10,7	^-3,5	^13,5
^{Prosečna inflacija u %}	^12,5	^8,1	^6,1	^11,2	^7,3	^7,9	^2,1	^1,4	^1,1	^3,2	^2,0	^1,9	^1,6	^3,0
Ref. kamatna stopa u %	17,8	9,5	11,5	9,8	11,3	9.5	8,0	4,5	4,0	3,5	3,0	2,3	1,0	1,0

Izvor: NBS

On, međutim, nije baš takav optimista kada je u pitanju državna potrošnja.

“Što se tiče državne potrošnje, na osnovu dosadašnjih podataka prilično je izvesno da će javne investicije znatno podbaciti u odnosu na planirani nivo. Nekoliko velikih projekata kasni, a planirane velike investicije u komunalnu infrastrukturu još nisu pokrenute. Moguće je da će Vlada povećati tekuću potrošnju pri kraju godine, kroz pomoć penzionerima, povećanje plata u javnom sektoru i pomoć privredi, čime će se delimično kompenzovati izostanak planiranog visokog rasta javnih investicija. Međutim, uticaj povećanja tekuće državne potrošnje na privrednu aktivnost je manji od uticaja javnih investicija”, konstatuje Milojko Arsić.

Svi pokazatelji govore da će, zbog suše, ove godine sektor poljoprivrede značajnije podbaciti. Pojedini analitičari govore da nam se lako može ponovo “dogoditi” 2012. godina koja je, takođe, bila sušna, a koja nam je uz manjak u agraru donela i značajno poskupljenje poljoprivrednih proizvoda i rast inflacije.

“Sada je izvesno da će ova poljoprivredna sezona biti nešto slabija u odnosu na prethodne tri godine, jer će podbaciti prinosi kukuruza, voća, povrća i slično. Ipak, prilično je izvesno da pad neće biti toliko dubok kao što je to bio slučaj u 2012. godini zbog dva razloga. Prvi je taj što će najverovatnije pad fizičkog obima proizvodnje biti manji nego u 2012. godini, koji je iznosio čak 17 odsto. Drugi razlog je što su cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu porasle, usled čega će se za istu količinu izvoza dobiti veći iznos dolara. Rast dolarskih cena poljoprivrednih proizvoda će ublažiti pad realne dodatne vrednosti u poljoprivredi, srazmerno učešću izvoza u proizvodnoj proizvodnji“, ističe profesor Arsić i dodaje da će za razliku od rasta svetskih cena poljoprivrednih proizvoda, koje će pozitivno uticati na poljoprivredu i bruto domaći proizvod Srbije, rast cena poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu negativno uticati na BDP.

„Rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda smanjuje realnu vrednost zarada i drugih dohodaka, a time i ukupno realnu domaću tražnju. Osim toga, verovatno je da će visoke cene stočne hrane i nestašice trave negativno uticati na neke segmente stočarstva u narednoj godini. Rezimirajući prethodno, može se oceniti da će slabiji rezultati poljoprivrede negativno uticati na BDP Srbije u ovoj godini, ali veličinu tog uticaja će biti moguće proceniti tek kada budu raspoložive pouzdanije procene poljoprivredne proizvodnje”, zaključuje profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Pogledajte još...