Švajcarska formula čeka na novu vladu, inflacija ugrožava penzije

Penzionere u Srbiji najviše muči usklađivanje njihovih primanja sa rastom cena, jer su penzije u januaru ove godine usklađene 5,5 odsto, a međugodišnja inflacija iznosila je 9,1 procenat.

Januar 2023. godine nije blizu, kada bi trebalo ponovo da dođe do usklađivanja njihovih primanja, cene će do tada porasti, to je u ovim trenucima neminovno.

Kako piše Politika izjava guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković da je Srbija s međugodišnjom inflacijom od 9,1 odsto na začelju Evrope, te da takav rast cena nije slučajnost nego rad, inicirala je kod pojedinih penzionerskih udruženja pitanje da li to znači da je njihovo januarsko usklađivanje penzija od 5,5 odsto inflacija već „pojela”. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa za 2021. godinu, prema statističkim podacima Fonda PIO, za sve kategorije penzionera iznosi 39,3 odsto. Učešće penzije u prosečnoj zaradi kod kategorije zaposlenih je 41,9, samostalaca 37,6, a poljoprivrednika 16,9 procenata. Prosečan iznos prinadležnosti za februar je 30.977 dinara.

Prof. dr Andrea Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, rekla je za ovaj dnevni list da smo zbog svih okolnosti – covida 19, rata u Ukrajini, čekanja da se formira nova vlada u vakuumu i da penzionere sada nema ko da čuje. Čim se formira nova vlada insistiraćemo da se susretnemo sa nadležnim ministrima kako se ne bi čekao januar 2023. da se prinadležnosti usklade, već da se što pre vrate na nivo od 50 odsto prosečne zarade.

„Čekajući narednu godinu, ovo učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi biće još manje budući da prethodna vlada nije ništa uradila da do toga ne dođe, iako je bilo obećanja da će se postojeća švajcarska formula izmeniti i da će u većem procentu pratiti rast zarada“, navodi Savić.

Većina penzionera u Srbiji je egzistencijalno ugrožena, napominje Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica. Dodaje da se iza saopštenja guvernerke NBS da je međugodišnja inflacija 9,1 odsto i da je najmanja u Evropi prikrivaju podaci Eurostata da je rast cena hrane u Srbiji 2021. godine iznosio 14,5 procenata i da je bio tri puta veći od prosečnog rasta cena hrane u Evropskoj uniji.

„Prvi put od 2012. prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu u januaru 2022, iznosi 40 odsto sa tendencijom da taj odnos do kraja godine još više padne. Odnos prosečne penzije prema prosečnoj zaradi je od 60 odsto u 2012. godini pao za više od 20 procenata. Samo u 2022. usklađivanjem po izmenjenoj švajcarskoj formuli penzioneri su oštećeni zbog inflacije i rasta plata u drugoj polovini 2021. za najmanje 6,3 odsto“, naglašava Tamburić.

„Zbog ekonomske bede oko 15 procenata penzionera je, u poznim godinama, primorano da dodatno radi. Iako je svim penzionerima u predizbornoj kampanji podeljeno po 20.000 dinara, to nije bilo dovoljno da se stvarnost penzionera ulepša ni na nekoliko dana“, kaže Tamburić, i dodaje da prema statističkim podacima više od 750.000 ili oko 45 odsto penzionera u Srbiji prima manje od 24.000 koliko bi trebao da iznosi egzistencijalni minimum ili prag siromaštva.

„Oko 150.000 poljoprivrednih penzionera su u još većoj bedi jer dobijaju upola manje od egzistencijalnog minimuma. Pri tome je učešće penzija u BDP-u palo s 13 na 9,5 odsto, a penzijski fond se mahom puni novcem od uplata doprinosa. Zakonskih uslova i novca za podizanje najnižih penzija je bilo, ali je proteklih godina neselektivno podeljen i građanima kojima nije bio neophodan“, navodi Tamburić.