Sve je više velikih izazova za preduzeća

Nedostatak kvalifikovanih radnika, uska grla u lancu snabdevanja i proizvodnje, sajber napadi i neadekvatna bezbednost podataka, samo su neki od ključnih izazova u poslovanju kompanija, pokazuje studija „Finansije na raskršću korona virusa, digitalizacije i održivosti“. Analiza, koju je objavila konsultantska kompanija za menadžment Horváth, sumira stavove više od 200 finansijskih i komercijalnih direktora kompanija iz različitih industrija iz Severne Amerike, Evrope i Azije, sa ciljem da ukaže na transformaciju u oblasti finansija.

„U željenoj organizaciji finansijske oblasti, sve veću prednost u odnosu na tehničke stručnjake imaju oni koji mogu brzo i lako da primene nova tehnološka rešenja, a ujedno imaju i jake konsultantske veštine. Finansijski direktori ne samo da implementiraju ideje, već i proaktivno vode holističke procese. Odluke se donose na osnovu analiza zasnovanih na podacima, a usklađivanje procesa i organizacionih aspekata je preduslov za integrisanu i međufunkcionalnu saradnju. Snažan finansijski sektor adekvatno ispunjava različite uloge, garantuje efikasnost i pruža podršku menadžmentu, pri čemu je posvećen i zelenim temama“, objašnjava Maria Boldor iz Horvátha i dodaje da u ciljnoj slici agilnost i virtuelnost oblikuju način na koji finansije funkcionišu.

Ona ocenjuje da su u prethodnom periodu napravljeni prvi koraci u ovom procesu transformacije – došlo je do veće upotrebe pametnih rešenja koja omogućavaju prikupljanje podataka i kreiranje analiza zasnovanih na njima, sve više pažnje se posvećuje osnaživanju radnika, a pandemija je ubrzala i uvođenje virtuelnih modela saradnje i fleksibilnih procesa.

Prema rezultatima studije, kao ključnu priliku za dalje unapređenje poslovanja, čak 66 odsto kompanija vidi investiranje u automatizaciju i digitalizaciju, dok 46 odsto njih vidi veliki potencijal u sve širem uvođenju novih oblika rada koji su fleksibilni i agilni.

Boldor ističe da se sada na dnevnom redu finansijskih direktora moraju naći mere za obezbeđivanje holističkog pristupa i smatra da zaposleni u finansijama moraju ojačati svoju stratešku poziciju unutar grupe kao celine.

“Oni prestaju da budu pasivni ‘brojači zrna pasulja’ i postaju proaktivni partneri i savetnici. Finansijski direktori moraju da identifikuju cilj do kojeg treba doći, i da odlučno drže svoj tim na putu transformacije. Na njima je da ceo proces učine razumljivim, jasnim i transparentnim, kao i da saopšte neophodne mere i promene svom osoblju. Ovo je jedini način da se pozitivno utiče na spremnost za strukturalnim, proceduralnim i kulturnim promenama”, savetuje Boldor.

Stoga, zaključuje ona, sama potreba za promenom mora biti opipljiva, a finansijski direktori moraju biti snažni uzori koji su u stanju da motivišu i ubede druge, dok razbijaju dosadašnje granice i grade mostove između funkcija. Istovremeno, finansijski direktori pomažu da se zelena transformacija kompanije uspešno realizuje. Oni su odgovorni za ispunjavanje novih zahteva izveštavanja, za formulisanje i sprovođenje održive korporativne strategije, kao i da provere da li su investicije u skladu sa pravnim okvirima EU.