Avio-kompanije prinuđene da smanje tražnju putnika podizanjem cena letova

Jedna od najvećih avio-kompanija na svetu nemačka Lufthansa donela je neočekivanu odluku odgovarajući na sve veći broj izazova, drastično povećavši cene karata kako bi smanjila broj putnika, usled sve većeg deficita kabinskog osoblja.

Iako se, za razliku od pandemijskog perioda, drastično povećala tražnja putnika za letovima, sposobnost avio-kompanija da ih opsluže sve je manja.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže urednik portala Aviatica Dragan Nikolić, radi se o veoma bizarnoj i neobičnoj odluci koja je izazvala dosta komentara javnosti u kojima se pokazuje neverica, odnosno stav da se radi o satiričnim vestima, a ne o pravoj informaciji.

Prema njegovim rečima, avio-saobraćaj je vrlo kompleksna delatnost koja zavisi od mnogo faktora, a jedna od ključnih, iako to ljudima sa strane tako ne izgleda, jeste kabinsko osoblje bez koga nema letenja.

„U javnosti to deluje smešno zato što, nažalost, javnost stjuardese i stjuarte doživljava kao konobarice i konobare, a njihova osnovna funkcija je staranje o bezbednosti putnika na letu i oni imaju veoma ozbiljne zadatke“, ističe Nikolić.

Ukoliko, kako kaže, postoji bilo kakav problem u obuci i treninzima kabinskog osoblja, kao i u rasporedu njegovog radnog vremena, to se automatski i odražava na mogućnost avio-kompanije da na kvalitetan način opsluži putnike.

„Ta radna mesta su vrlo strogo definisana – postoje određena ograničenja kada je reč o broju radnih sati, koliko vremena je neophodno za odmor koje je neophodno poštovati. U suprotnom, narušava se bezbednost putnika, a i regulatorna tela bi mogla strogo da kazne kompaniju“, kaže on.

Međutim, naš sagovornik objašnjava da to nije situacija samo kod Lufthanse, već sa većinom kompanija i aerodroma, iz prostog razloga što je veliki broj ljudi tokom pandemije napustio ovu delatnost, a mnogi su proglašeni tehnološkim viškom ili su stavljeni na čekanje.

Glavni izazov pred avio-saobraćajem u narednom periodu će, prema njegovoj oceni, biti da se vrati sva ta radna snaga što, dodaje, uopšte nije jednostavno. U takvim situacijama su potrebne, između ostalog, dodatne obuke i treninzi za one koji duže vreme nisu radili ovaj posao.

„Nakon više meseci ili godina pauze oni moraju da prođu sve te obuke i preglede, što sve skupa iziskuje veliku količinu vremena i novca, dovodeći postojeću posadu na ivicu izdržljivosti, budući da njihovo radno opterećenje postaje preveliko“, upozorava Nikolić.

Tome u prilog navodi svedočenje jedne Lufthansine stjuardese koja dva puta mesečno ima dežurstva od pet dana, a pre korone ih je imala samo jednom što, dodaje Nikolić, ilustruje kolika tražnja vlada za radnicima.

Sva ta iscrpljenost, zapravo, dovodi do pada kvaliteta usluge – nedostatka hrane, potrebno je više vremena za čekiranje i ukrcavanje putnika i otpremanje prtljaga, što sve rezultira velikim gužvama koje dovode do kašnjenja ili otkazivanja letova i, posledično, nezadovoljstva radnika.

Na naše pitanje na koji način odluka Lufthanse može da utiče na njenu reputaciju, Nikolić ističe da se ne može sa sigurnošću reći „šta je u glavama ljudi koji su je doneli“, ali da je vrlo moguće da se radi o proceni štete i da se „vaga“ šta će prouzrokovati manju štetu.

„Mišljenja sam da oni u ovom trenutku ne mogu ni da razmišljaju o profitu i da je došao trenutak kada razmišljaju o tome da se spase šta se spasti može“, kaže on, dodajući da je sa porastom potražnje i njihov problem sve veći, pa mere koje smanjuju tražnju putnika ocenjuje logičnim kako bi putnici koji se ipak dokopaju aviona mogli da budu usluženi na zadovoljavajući način.

Smanjenjem gužvi, kašnjenja i otkazivanja letova, što je praksa u situaciji velike tražnje putnika i deficita osoblja, kompanije lišavaju sebe enormnih troškova plaćanja odštete putnicima, njihovog smeštaja ili prebacivanja na alternativni let.

U tom smislu, naš sagovornik ovakav postupak ne ocenjuje kao dramatičan, naročito ako se ima u vidu bliska istorija kada su tokom pandemije srednja sedišta u avionima širom sveta bila prazna.

Pored ovih razloga, on navodi i primer naše nacionalne kompanije Air Serbia koja je bila prinuđena da ograniči broj putnika na letovima za Amsterdam i London i to protiv svoje volje, zbog toga što su tamošnji aerodromi iz sličnih razloga kao Lufthansa smanjili kapacitet.

„Takvi izdaci za kompanije čiji avioni u odlasku lete prazni ili poluprazni, a u povratku puni – su veliki“, kaže Nikolić, dodajući da je to na duže staze neodrživo za kompaniju, zbog čega postavlja i pitanje šta aerodromi, države i donosioci odluka misle donoseći ograničavajuće mere.

Na pitanje kako će ova odluka uticati na letove Lufthanse iz Srbije, Nikolić kaže da iz Niša povremeno leti kompanija Swiss koja je deo Lufthansa grupacije, ali da se već vidi uticaj na letove iz Beograda – smanjena je trećina letova između Beograda i Minhena, a ukinuti su i neki letovi Eurowingsa, te linija do Štutgarta tokom jula neće biti održavana uopšte. Takođe, i letovi do Dizeldorfa će biti smanjeni za trećinu.

Kada je reč o cenama, primetan je i rast cena letova iz Srbije, ali Nikolić kaže da on nije tako drastičan što je slučaj sa velikim evropskim Čvorištima poput Pariza, Londona i Amsterdama.

Sumirajući razgovor, on ističe da avio-saobraćaj ugrožava administracija i vlast, te se stiče utisak da ovu industriju neko tendenciozno maltretira na sve moguće načine.

„Najviše je stradala tokom pandemije, iako sama avio-industrija nije toliko uticala na širenje virusa koliko drugi veliki skupovi. Takođe, zagovornici zaštite životne sredine avio-saobraćaj stavljaju na stub srama po pitanju emitovanja štetnih gasova u atmosferu, iako on doprinosi samo sa 2,5 do 2,6 odsto ukupnom zagađenju“, kaže Nikolić.

U zaključku, naš sagovornik kaže da ovakva situacija „neće izaći na dobro“, dodajući da se radi o kratkotrajnoj meri tokom jula i početkom avgusta, i izražavajući nadu da će se stabilizovati do jeseni, ali podvlačeći da je, u celini uzev, ova godina turbulentna za avio-saobraćaj širom Evrope.