Brisel spremio odgovor na američke subvencije

Evropska komisija pripremila je nacrt predloga koji će predstaviti u sredu kao odgovor na američki Zakon o smanjenju inflacije. O predlogu EK raspravljaće najpre Evropski parlament, a zatim i lideri država članica EU na samitu u Briselu 9. i 10. februara.

Prema nacrtu dokumenta u koji je imao uvid Euractiv, EK predlaže niže regulatorno opterećenje za uvođenje novih tehnologija i dozvoljava više nacionalnih subvencija i poreskih kredita za čiste tehnologije. Deo od 800 milijardi evra iz evropskog fonda za oporavak od pandemije, mogao bi da bude preusmeren na poreske kredite.

Ranije ovog meseca predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) najavila je „Industrijski plan zelenog dogovora“, nakon što je direktorat EK za konkurenciju predstavio svoje predloge o pojednostavljenju pravila o državnoj pomoći. Pomenuti nacrt je dopunjena verzija tih predloga pod nazivom „Industrijski plan zelenog dogovora za doba nulte emisije“.

„Komisija predlaže da se donese Zakon nulte industrijske emisije kako bi se podržala industrijska proizvodnja ključnih tehnologija u EU“, navedeno je nacrtu dokumenta EK. Kao deo ovog zakona o neto nultoj industriji, EK želi da „identifikuje ciljeve za industrijske kapacitete do 2030. godine gde je to neophodno kako bi se osiguralo da strateške zavisnosti ne dovedu zelenu tranziciju u opasnost“.

Tradicionalno stroga pravila o državnoj pomoći, subvencijama država članica svojim industrijama, značajno su oslabljena od početka pandemije 2020. godine, a zatim je usledilo dodatno popuštanje pravila zbog rata u Ukrajini. Sada, kao odgovor na pritisak američke administracije da subvencioniše čiste tehnologije, Evropska komisija želi da još više olabavi pravila uvođenjem „Okvira za privremenu krizu i tranziciju“.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek (Robert Habeck) upozorio je na minulom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da je rizik od novih trgovinskih ratova „veoma visok“, jer zemlje sve više gledaju unutra usled globalne nesigurnosti. Premijer Španije Pedro Sančez (Pedro Sanchez) naglasio je da EU mora da reformiše svoju politiku državne pomoći u industriji, a istovremeno da traži sporazum sa SAD kako bi se sprečio trgovinski rat, preneo je CNBC.

Fon der Lajen istakla je tom prilikom da bi EU u okviru novog industrijskog plana trebalo da privremeno prilagodi svoja pravila o državnoj pomoći, a modeli poreskih olakšica su moguća opcija. Taj plan bi, kako je rekla u Davosu, otvorio vrata državnom finansiranju za proizvodnju specifičnih projekata čiste tehnologije.

Iz nacrta nije jasno koliko dugo bi „privremeni“ okvir trebalo da bude na snazi. EK priznaje rizik od fragmentacije jedinstvenog evropskog tržišta, jer bi od subvencija države prevashodnu korist imale industrije zemalja sa najvećom fiskalnom moći. Dokument je nedorečen i u pogledu novih sredstava EU i u velikoj meri se oslanja na primenu postojećih fondova.

Američki Zakon o smanjenju inflacije predstavlja program podrške američkoj industriji vredan 430 milijardi dolara, koji je usvojen u avgustu prošle godine, a primenjuje se od 1. januara 2023. Iz Brisela navode da u američkom Zakonu za smanjenje inflacije postoji najmanje devet tačaka koje su potencijalno u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine, kao što su poreske olakšice za električne automobile proizvedene u Severnoj Americi.

Politico navodi da su mnogi u Vašingtonu istinski zbunjeni anksioznošću i reagovanjem EU zbog njihovog zakona. Oni se čude, jer vide da Evropa održava visoke carine na uvezena električna vozila i troši sredstva poreskih obveznika na sopstvene „strateške“ industrije poput čipova i smanjuju svoju zavisnost od američke visoke tehnologije umesto odvajanja od kineske tehnologije. Američka administracija navodo je blisko sarađivala sa EU kako bi pomogla da se politika implementira na drugi način, a da industrija električnih automobila u Evropi i dalje ima koristi.