Cena fudbalera zavisi od moćnih država, ali i navijača

Godišnja plata od 200 miliona evra zvuči prilično dobro, posebno ukoliko ste fudbaler, i ako se zovete Kristijano Ronaldo (Cristiano Ronaldo). Čuveni Portugalac će ovu sumu primati dve i po godine, na koliko je potpisao ugovor sa klubom iz Rijada Al-Nassr u Saudijskoj Arabiji. Ova vest početkom 2023. godine obradovala je i druge fudbalere, poput Mbapea (Kylian Mbappe) ili Mesija (Lionel Messi), čija je cena naglo skočila – pa se priča i o nekoj milijardi evra za transfer, odnosno biznis varijantu.

Prirodno je da se nametne pitanje gde je kraj ovim suludim ciframa? Da li je realno da neko ko „šutira loptu“ zarađuje basnoslovne sume novca? Da li je to pošteno davati toliko novca dok se svet suočava sa katastrofama koje je izazvao čovek poput rata u Ukrajini, ali i onom koju je izazvala priroda, na primer u Turskoj i Siriji? Da li je realno da neko ko spasava živote, poput lekara, može samo da sanja o stotinama miliona evra?

U svetu u kome živimo očigledno jeste, i Ronaldova fudbalerska plata sigurno neće biti najviša ikada, jer granice jednostavno nema, posebno ako „ležite na milijardama“ dolara, odnosno nafti ili zlatu, poput arapskih zemalja na Bliskom Istoku.

Direktor marketinga Sportskog društva Crvena zvezda Zoran Avramović, kaže za Biznis.rs da se poslednjih godina svet mnogo promenio, što se prenelo i na fudbal, te ove cifre ne treba da čude.

„Sportski biznis je poslednjih 20, 30 godina doživeo dramatičnu transformaciju, i ne treba da čudi ugovor koji je potpisao Ronaldo. Fudbal nije samo lepote igre, već industrija zabave, iza koje stoji država i politička moć“, objašnjava naš sagovornik.

Avramović dalje ističe da Saudijska Arabija radi na svom imidžu i Ronaldo je samo jedan njen deo, jer moć ove države u sportskom smislu raste.

„Saudijska Arabija, tačnije Javni investicioni fond ove države, je javno izašao sa ponudom da ‘kupi’ Formulu 1, i ponudio 18,25 milijardi evra američkom vlasniku, kome je 2017. godine Berni Eklston (Bernie Ecclestone) svoje životno delo prodao za nešto više od 4,5 milijardi. Ponuda je odbijena – za sada . U Saudijskoj Arabiji se igra i italijanski i španski Super Kup u fudbalu, nešto se ‘šuška’ o Evroligi u košarci, a tek je tema najveći svetski tim za konjičke trke Godolfin, vlasništvo vladara Dubaija šeika Muhameda Al Maktuma, čiji sin Hamad ili Faza – koji ima 14,5 miliona pratilaca na Instagramu – je veliki prijatelj Kristijana Ronalda, koji je sad deo promocije Saudijske Arabije“, objašnjava naš sagovornik.

Činjenica je da nakon uspešno organizovanog Svetskog prvenstva u fudbalu prošle godine u Kataru više ništa nije isto. Ova država je pokazala da Bliski istok postaje Zapad po modelu biznisa i organizovanja, možemo reći najvećeg planetarnog spektakla. Zbog toga i ne treba da čudi što se fudbalerima plate naglo povećavaju, jer je stvar prestiža imati nekog od najboljih u ovoj igri.

„‘Show me the money’ rečenica iz filma ‘Džeri Megvajer’ iz 1996. godine postala je krilatica koja vodi sportski biznis. Saudijska Arabija, Bahrein, pomenuti Katar, svoje resurse – naftu, gas, bogatstvo koje crpe iz njih ulažu u fudbal, i sve ide u pravcu pokoravanja novcu. Zato i ne treba da čudi što Ronaldo daje sve od sebe, jer jedino što može da naruši magiju su navijači. Pre 15, 20 godina FIFA je saopštila da ovu igru prati milijardu i po ljudi, danas je ta brojka duplo veća. Fudbal je globalna religija i sav taj novac koji se u njega ulaže ne opterećuje sportiste iz drugih sportova. NBA liga i američki fudbal se bore da uđu na velika vrata, ali za sada im to ne polazi na ruku kao fudbalu“, ističe Avramović.

Fudbalska euforija ne jenjava godinama, a dostigla je vrhunac u Kataru. Da li se fudbal voli kao ranije, pita se naš sagovornik, i dodaje da smo bili svedoci možda jednom od najkvalitetnije organizovanog SP u istoriji?

„Koje se održalo gde – u Kataru. I ništa nije falilo ljudima koji su otišli tamo, uprkos pojedinim predrasudama. U svetu se grade kvalitetni stadioni, komforni, sve to mnogo košta. Apetiti rastu. Svetski fudbal sada izgleda kao Titanik kada je krenuo iz Sautemptona, more je mirno. Navijači su zadovoljni kada vide dobru utakmicu, i oni su ti koji će na kraju odlučiti u kome pravcu će fudbal ići“, kaže Avramović.
Očigledno, navijačima neće smetati basnoslovna plata fudbalera sve dok dobijaju ono što žele, kvalitetnu utakmicu i dobre golove. Ove plate neće opterećivati ni druge sportiste, jer kako naš sagovornik kaže, oni znaju šta je fudbal, a on je i religija koja povezuje više od tri milijarde ljudi na ovoj planeti.

SP 2026. će dodatno „amerikanizovati fudbalsku planetu“

Amerikanizacija sporta u Evropi tesno je povezana sa estradizacijom sporta ili da blaže to nazovem – industrijom zabave.

„Stadion Santjago Bernabeu će po okončanju rekonstrukcije biti i mesto za tenis, košarku, hokej, koncerte i ostale nefudbalske sadržaje. Upravljanje tim poslom, koji od ovog velelepnog objekta čini kovnicu novca sa radnim vremenom 24 časa tokom 365 dana povereno je američkoj kompaniji Legends, i računica je sledeća: Legends će Realu uplaćivati godišnje 400 miliona evra u narednih 25 godina, što je 10 milijardi evra na godišnjem nivou. S tim, što Legends dobija 20 odsto vlasništva u kompaniji, koja će zvanično upravljati stadionom“, kaže Avramović.

Naš sagovornik dodaje da će Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine sasvim izvesno i dodatno „amerikanizovati fudbalsku planetu“.

„To ljudima iz ‘industrije svesti’ (američka definicija marketinga) otvara okean mogućnosti – rekonstrukciju tržišnih granica, kreiranje šire slike, prelazak preko granica postojeće tražnje, modeliranje tražnje, i prevazilaženje organizacionih prepreka. To je ono, što se u biznisu naziva ‘strategija plavog okeana’ i predstavlja sistematičan pristup da konkurencija postane irelevantna“.