Cena nafte blizu 100 dolara nakon najave sporazuma Irana i Omana

Cena nafte tipa brent približava se nivou od 100 dolara po barelu dok trgovci iščekuju detalje sporazuma između Irana i Omana o upravljanju plovidbom kroz moreuz Ormuz, a snažna potražnja iz Kine dodatno sužava ponudu na tržištu.

Fjučersi na naftu beleže rast usled strahovanja od ozbiljnijih poremećaja u tokovima energenata kroz ovaj plovni put, nakon što su obnovljeni sukobi između SAD i Irana okončali period relativnog mira, piše Bloomberg.

Tržišta sve više uračunavaju mogućnost dugotrajnog sukoba na Bliskom istoku, a analitičari kompanije Goldman Sachs blago su podigli svoje procene cene nafte, polazeći od pretpostavke da će se poremećaji u pomorskom transportu nastaviti.

Globalni referentni pokazatelj cene nalazi se na manje od tri dolara od trocifrenog iznosa, nakon što je prošle nedelje zabeležio rast usled eskalacije neprijateljstava na Bliskom istoku.

Iran je saopštio da je sporazum na pomolu i da će uključivati privremenu bezbednu rutu, što otvara pitanje kako će SAD reagovati nakon što su tokom vikenda napale iranske tankere. Teheran je takođe upozorio da brodovima preti opasnost od napada u blizini Omana.

Fjučersi na naftu rastu zbog straha od ozbiljnijih poremećaja u transportu energenata kroz ovaj plovni put, nakon što su obnovljeni sukobi između SAD i Irana prekinuli period relativnog mira. Kineske rafinerije su takođe povećale kupovinu sirove nafte, što je dovelo do rasta cena nafte iz Afrike, Kanade i Latinske Amerike, iako taj rast ne mora nužno da ukazuje na dugoročni oporavak potražnje.

„Tržišta sve više uračunavaju mogućnost dugotrajnog sukoba na Bliskom istoku“, naveli su u svojoj analizi stručnjaci kompanije Goldman Sachs, blago podižući prognoze cene nafte uz pretpostavku da će poremećaji u pomorskom transportu potrajati sve do 2027. godine. „Rizici vezani za našu prognozu cene i dalje su značajno usmereni ka rastu“.

Cena nafte tipa brent porasla je za više od 30 odsto otkako su SAD i Izrael napali Iran pre više od šest meseci, iako je ta referentna vrednost i dalje znatno ispod maksimuma od preko 126 dolara po barelu, dostignutog krajem aprila. Cene prerađenih goriva, poput dizela, zabeležile su još veći rast usled dodatne zategnutosti tržišta izazvane ratom između Rusije i Ukrajine.

Iran i Oman nastoje da ozvaniče kontrolu nad moreuzom i možda će u budućnosti naplaćivati takse za prolazak. SAD, koje blokiraju iranske luke kako bi ograničile izvoz iz Islamske Republike, žele da se Ormuz vrati na predratni status plovnog puta otvorenog za slobodnu plovidbu.

Uprkos rizicima po pomorski saobraćaj, isporuke nafte iz Persijskog zaliva se nastavljaju. Dnevni protok kroz Ormuz i dalje iznosi oko 10 miliona barela, uglavnom sirove nafte, izjavio je u utorak Rasel Hardi (Russell Hardy), izvršni direktor kompanije Vitol Group, na konferenciji o nafti za azijsko-pacifički region koju je u Singapuru organizovala kompanija S&P Global Energy. Ipak, on je upozorio da tržišta naftnih derivata pokazuju znake nestašice, odnosno zategnutosti ponude.

Prema podacima carine objavljenim u utorak, uvoz sirove nafte u Kinu porastao je u avgustu, jer su se povećale isporuke iz Persijskog zaliva, a rafinerije su pojačale kupovinu iz drugih izvora. Veći obim kupovine omogućio je toj zemlji da izveze više naftnih derivata, što je donekle ublažilo pritisak na globalnim tržištima.

Nakon nedavnog rasplamsavanja neprijateljstava, iranski zvaničnik Mohsen Rezai (Mohsen Rezaee) izjavio je da je „operativni stav prema američkim ratnim brodovima i bazama temeljno izmenjen”. SAD su poslednjih dana dobile jasno upozorenje u vezi sa iranskim raketama, naveo je taj visoki bezbednosni zvaničnik u objavi na platformi X.

„Videli smo toliko preokreta od kraja februara i svaki put kada bismo pomislili da smo na dobrom putu, sve bi se iznenada izjalovilo”, rekao je Kris Veston (Chris Weston), šef istraživačkog odeljenja u kompaniji Pepperstone Group. „Gotovo da smo se vratili na početak.”