Cop27: Osnovan fond za siromašne zemlje

Poslednjeg dana na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija u egipatsom Šarm el Šeiku doneto je rešenje da se osnuje fond za pomoć siromašnim zemljama koje su pogođene klimatskim katastrofama.

U nacrtu ovog potencijalno veoma značajnog sporazuma naglašava se neposredna potreba za finansijskim resursima za pomoć zemljama u razvoju koje su posebno pogođene zbog promene klime na planeti.

Siromašne države su mnogo više pogođene klimatskim promenama zbog svog geografskog položaja, velikog oslanjanja na poljoprivredu, manje prilagođenosti novim uslovima, pa samim tim i klimatskim promenama koje su poslednjih godina sve osetljivije.

Lideri ostrvskih zemalja u Pacifičkom okeanu posebno su pozdravili ovu odluku jer su pozivali na formiranje ovakvog finansijskog tela najmanje tri decenije unazad, piše Guardian.

Međutim, još uvek nije poznato kako će mehanizam novog fonda funkcionisati niti kolikim sredstvima će raspolagati. Pored toga, može se reći da je malo konkretnih stvari dogovoreno na dvonedeljnom samitu, dok su rezultati koji pristižu od naučnika sve alarmantniji.  

Pre svega, nisu donete nove mere za smanjenje emisija ugljen-dioksida. Zbog toga je negodovao i komesar Evropske unije za klimatske promene Frans Timermans (Frans Timmermans): “Ovo je decenija u kojoj mora da se napravi ključan pomak. Postignuti dogovori nisu dovoljni da se napravi korak napred za ljude i planetu. Nije načinjen dovoljan napor kojim bi se predvidelo da glavni emiteri ubrzaju svoj rad na smanjenju štetnih gasova“, rekao je Timermans.

Na Samitu su, kao i prethodnih godina, učestvovali najviši svetski zvaničnici, koji su imali priliku da iznesu svoje viđenje problema, kao i da ponude rešenje koje smatraju adekvatnim.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden (Joe Biden) pozvao je sve zemlje da smanje emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte jer se, kako je istakao, klimatska kriza odnosi na ljudsku i ekonomsku i nacionalnu bezbednost, i sam život na planeti.

Predsednik Brazila Lula da Silva rekao je da će Brazil učini sve što je potrebno da postigne nultu deforestaciju u amazonskoj prašumi, što je prethodno i naveo kao jedan od svojih glavnih ciljeva kada se pre nekoliko nedelja vratio na funkciju predsednika južnoameričke države koja je prethodnih godina imala ozbiljnih problema sa krčenjem Amazona.

Kada je Lula prvi put postao predsednik 2003. godine, krčenje šuma u Amazoniji imalo jednu od najvećih stopa ikada. Do kraja njegova drugog mandata 2010. godine, stopa krčenja šuma pala je za 67 odsto.