Da li smo blizu vrhu kretanja kamatnih stopa Feda i ECB?

Uoči julske sednice Evropske centralne banke (ECB) svi učesnici Rojtersove ankete poručili su da očekuju novo povećanje referentne stope, koja je najvažnija i za korisnike kredita u Srbiji. Sa druge strane, iako su brojni pokazatelji povoljniji nego u Evropi, analitičari ocenjuju da je i američki Fed na putu novog pooštravanja monetarne politike posle junske pauze.

Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić i profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović slažu se u izjavama za Biznis.rs da je verovatnije da će ECB blago podići referentnu stopu u četvrtak, 27. jula, ali ne isključuju ni mogućnost da Fed ostavi kamatne stope na istom nivou kao u junu.

U petak, 21. jula, tromesečni euribor je dostigao vrednost od 3,721 odsto, a šestomesečni od 3,972 odsto. Suudeći prema izjavama zvaničnika ECB i rezultatima relevantnih anketa, sve osim daljeg povećanja referentne kamate predstavljalo bi iznenađenje.

„S obzirom na to da je inflacija u evrozoni još uvek relativno visoka, odnosno 5,5 odsto u junu, ne bi bilo neočekivano da ECB blago podigne svoju referentnu kamatnu stopu na narednom sastanku u četvrtak“, kaže Dejan Šoškić, koji veruje da ima prostora za još jedno blago podizanje kamatnih stopa u evrozoni na jednom od narednih sastanaka.

Nakon toga, kako ističe, ne bi trebalo da nas iznenadi da ECB jedno vreme drži postojeću kamatnu stopu bez korekcija.

„Što se tiče američkog Feda, kod njih je situacija nešto drugačija jer je poslednja zabeležena inflacija na godišnjem nivou pala na 2,97 odsto. Otuda verujem da Fed može da odluči da kamatne stope ostavi na postojećem nivou, i u njihovom slučaju ne verujem da je izgledno da se kamatne dalje podižu više od eventualno jednom za 25 baznih poena“, procenio je Šoškić.

Branko Živanović ističe da neće biti iznenađenje ukoliko Fed ovog puta podigne referentnu kamatnu stopu kao deo strategije potpunog obračuna s inflacijom.

„Istina je da je inflatorni trend prelomljen, a prilike u bankarskom sektoru SAD bar privremeno stabilizovane zahvaljujući intervencijama Feda, Federalne agencije za osiguranje depozita kao i, u dobroj meri, JP Morgan Chase banke. Tako Federalne rezerve više nisu u nuždi da krote inflaciju i dokazuju javnosti da vode politiku nulte tolerancije prema bankama čiji menadžment je upravljanjem sredstvima banku gurnuo u kamatni hazard“, ocenjuje Živanović.

Iako je, kako ističe, Fed time sebi otvorio prostor za predah, naš sagovornik ukazuje i na to da prvi čovek te ključne institucije Džerom Pauel (Jerome Powell) upozorava da je njihov posao daleko od završenog.

„Pauel takođe napominje da će vraćanje inflacije na nivo od dva odsto podrazumevati dug i neizvestan put i visoke kamatne stope, što podizanje reperne stope čini verovatnijom. Lično, u ovom trenutku ne bih glasao za podizanje kamatne stope, već bih to ostavio za jesen“, naglasio je Živanović.

Na pitanje o očekivanjima u nastavku godine, Dejan Šoškić odgovara da na buduće kretanje kamatnih stopa bitnog uticaja mogu imati kretanje bazne inflacije, mere fiskalne politike, kretanje ekonomske aktivnosti i eventualno pojava nekih novih šokova na međunarodnom robnom tržištu.

„Dakle, uz određene ograde, čini se da je moguće da smo blizu (u slučaju ECB) ili sasvim blizu (u slučaju Feda) vrhu u kretanju kamatnih stopa u ovom periodu. S obzirom na to da se globalni lanci snabdevanja obnavljaju i stabilizuju i da je inflacija u opadanju, moguće je da u nastavku, do kraja godine, kamate ostanu na približno dostignutom nivou u EU i SAD“, zaključio je Šoškić.