Dela stvorena generativnom AI ne mogu dobiti autorska prava u SAD

Umetničko delo stvoreno veštačkom inteligencijom (AI) bez ikakvog ljudskog doprinosa ne može biti zaštićeno autorskim pravima prema zakonima Sjedinjenih Američkih Država, presudio je sud u Vašingtonu.

Samo dela ljudskih autora mogu biti podložna autorskim pravima, rekla je okružni sudija Beril Hauel (Beryl Howell), potvrđujući da je Kancelarija za autorska prava odbila prijavu koju je podneo informatički inženjer Stiven Taler (Stephen Thaler) u ime svog DABUS sistema, prenosi Reuters.

Odluka je usledila nakon što Taler nije uspeo da dobije američke patente za izume za koje je tvrdio da ih je kreirao DABUS (Device for the Autonomous Bootstrapping of Unified Sentience). Međutim, ovaj inženjer je iste patente prijavio i u nekim drugim zemljama, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Južnu Afriku, Australiju i Saudijsku Arabiju, sa ograničenim uspehom.

Talerov advokat saopštio je u ponedeljak da se on i njegov klijent u potpunosti ne slažu sa odlukom suda u Vašingtonu i da će uložiti žalbu. Kancelarija za autorska prava je u saopštenju od ponedeljka rekla da „veruje da je sud doneo ispravnu odluku“.

Brzorastuće polje generativne AI pokrenulo je nova pitanja intelektualne svojine. Kancelarija za autorska prava SAD je takođe odbila slike generisane putem AI sistema Midjourney, uprkos argumentaciji umetnika da je Midjourney samo izvršavao njegov kreativni proces.

Nekoliko nerešenih tužbi je takođe pokrenuto zbog korišćenja dela zaštićenih autorskim pravima za obuku generativne veštačke inteligencije, bez prethodne dozvole.

„Približavamo se novim granicama u oblasti autorskih prava dok umetnici sve više koriste veštačku inteligenciju kao svoje alat, što će pokrenuti izazovna pitanja za buduće zakone o autorskim pravima“, rekla je Hauel. „Ovaj konkretni slučaj, ipak, nije ni približno tako složen“, rekla je Hauel.

Taler se 2018. prijavio za autorska prava za jedno delo vizuelne umetnosti za koje je rekao da ga je kreirao njegov AI sistem bez ikakvog ljudskog doprinosa. Kancelarija je prošle godine odbila prijavu i rekla da kreativni radovi moraju imati ljudske autore da bi bili zaštićeni autorskim pravima.

Taler je osporio odluku na saveznom sudu, tvrdeći da ljudsko autorstvo nije konkretan zakonski uslov i da bi dopuštanje autorskih prava za AI bilo u skladu sa svrhom autorskih prava kako je navedeno u ustavu SAD da „promoviše napredak nauke i korisne umetnosti“.

Hauel se složila sa Kancelarijom za autorska prava i zaključila da je ljudsko autorstvo „osnovni zahtev autorskih prava“ zasnovan na „vekovima ustaljenog razumevanja“.