Deloitte: Većina organizacija povećala ulaganja u održivost tokom prošle godine

Najnoviji Deloitte-ov izveštaj o održivosti za 2023. godinu, „Ubrzavanje zelene tranzicije“ otkriva da izvršni direktori klimatske promene smatraju glavnim prioritetom za svoje organizacije usred globalne neizvesnosti.

Mnogi izvršni direktori su klimatske promene rangirali kao jedno od tri najvažnija pitanja, ispred sedam drugih, uključujući inovacije, talente i izazove u lancu snabdevanja. Štaviše, 75 odsto izvršnih direktora je reklo da su njihove organizacije povećale ulaganja u održivost tokom prošle godine, a skoro 20 procenata ih je reklo da su „značajno“ povećali ulaganja.

Izveštaj takođe identifikuje ključne preporuke za organizacije koje će pomoći u zatvaranju jaza između društvenih aspiracija i učinka kako bi se ubrzao napredak ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika.
„U godini kontinuirane neizvesnosti, poremećaja i konkurentskih poslovnih izazova, lideri su klimatske promene svrstali među glavna pitanja“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima.

Skoro svaki anketirani izvršni direktor rekao je da je njihova organizacija osetila uticaj klimatskih promena u protekloj godini. Izvršni direktori su naveli „nedostatak resursa/troškove resursa“ kao glavni problem koji već utiče na njihove kompanije (46 odsto), dok je 45 procenata istaklo „promenu obrazaca potrošnje ili preferencija u vezi sa klimatskim promenama“, a 43 odsto je navelo „emisije iz regulative“ kao druge glavne probleme koji utiču na njihove kompanije. Pored toga, oko trećine rukovodilaca izjavilo je da klimatske promene negativno utiču na fizičko (37 odsto) i mentalno (32 procenta) zdravlje njihovih zaposlenih.

Pored uticaja na njihovo poslovanje, 82 odsto rukovodilaca je reklo da su bili lično pogođeni klimatskim događajima u protekloj godini, pri čemu je ekstremna vrućina bila najčešći problem, a 62 procenta je reklo da su zabrinuti zbog klimatskih promena gotovo sve vreme ili većinu vremena.

Uprkos ovim zabrinutostima, 78 procenata lidera je „donekle” ili „ekstremno” optimistično da će svet preduzeti dovoljno koraka da izbegne najgore posledice klimatskih promena, a 84 odsto se slaže/potpuno slaže da se globalni ekonomski rast može postići uz istovremeno postizanje ciljeva klimatskih promena.

„Naše istraživanje nam govori da izvršni direktori veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisija gasova staklene bašte“, navodi Gaćeša.

Deloitte-ova anketa otkriva da organizacije osećaju veliki pritisak da reaguju na klimatske promene od strane svih svojih grupa zainteresovanih strana (članova odbora i menadžmenta, regulatora i vlade, i potrošača i klijenata). Organizacije takođe osećaju pritisak svojih akcionara i investitora (66 odsto), zaposlenih (64 procenta) i civilnog društva (64 odsto).

„Međutim, kao što smo videli prošle godine, manje je verovatno da će kompanije preduzeti radnje koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u svoje kulture i da imaju podršku i uticaj višeg rukovodstva da izvrše značajnu transformaciju. Na primer, 21 odsto izvršnih direktora je navelo da njihove organizacije ne planiraju da povežu kompenzaciju rukovodiocima sa učinkom održivosti životne sredine, a 30 procenata je reklo da ne planira da lobira kod vlade za klimatske inicijative. Štaviše, kada su upitani koliko su određene grupe ozbiljne u pogledu rešavanja klimatskih promena, samo 29 odsto izvršnih direktora je reklo da veruje da je privatni sektor „veoma” ozbiljan. Skoro četvrtina izvršnih direktora navela je da je teškoća u merenju uticaja njihovih organizacija na životnu sredinu glavna prepreka povećanju aktivnosti, a skoro jedna petina je kao prepreke navela troškove i fokus na kratkoročna pitanja“, navodi se u ovoj anketi.

Izveštaj nudi nekoliko preporuka koje će pomoći izvršnim direktorima da počnu, uključujući ugrađivanje klimatskih ciljeva u opštu strategiju i svrhu njihovog poslovanja, izgradnju poverenja preduzimanjem kredibilnih klimatskih akcija, osnaživanje odbora, podsticanje akcije zainteresovanih strana, ulaganje u današnje (i buduće) tehnologije i saradnju u cilju pokretanja promena na nivou sistema.