Dogovoren zakonodavni i budžetski okvir za evropsku industriju čipova

Pregovarači Evropske unije složili su se oko konačne verzije plana vrednog 43 milijarde evra (47,2 milijarde dolara) kako bi Evropa postala ključni igrač u globalnoj trci za povećanje proizvodnje poluprovodnika.

Zemlje širom sveta ulažu milijarde u sopstvene industrije poluprovodnika, nakon prekida lanca snabdevanja tokom pandemije Covid-19 i usred rastućih geopolitičkih tenzija između SAD i Kine.

Industrija se suočava sa sve većim izvoznim ograničenjima od strane vlada, a Holandija je ove godine najavila da će se pridružiti američkoj administraciji u ograničavanju pristupa Kine ključnoj opremi za proizvodnju čipova iz Veldhovena, holandske kompanije ASML Holding.

„U geopolitičkom kontekstu smanjenja rizika, Evropa preuzima sudbinu u svoje ruke“, napisao je na društvenoj mreži Twitter predsednik komisije EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton (Thierry Breton). „Ovladavanje tehnologijom najnaprednijih poluprovodnika, EU će postati industrijska sila na tržištima budućnosti“, preneo je njegove reči Bloomberg.

Dok Evropa ima ASML — jednu od najvrednijih tehnoloških kompanija na svetu sa monopolom na opremu potrebnu za proizvodnju najnaprednijih čipova — kontinent trenutno proizvodi tek oko 10 odsto svetskih poluprovodnika, prvenstveno čipova za automobilsku industriju.

EU ima ambiciozan cilj da dosegne 20 odsto globalnog udela do 2030. godine, fokusirajući se na najsavremenije čipove. Zakon o čipovima dozvoljava zemljama EU da obezbede državni novac za „prve u vrsti” poluprovodnike.

Kompanije Intel, Infineon Technologies, GlobalFoundries i STMicroelectronics najavile su nove projekte nakon prošlogodišnjeg predloga Evropske komisije.

Političari i eksperti su, međutim, izrazili zabrinutost da iznos koji EU ulaže još uvek nije dovoljan da ispuni cilj od 20 odsto, posebno pošto industrija postaje sve opreznija u pogledu skupih investicija zahvaljujući smanjenoj potražnji za čipovima i višim cenama energije u Evropi.

„Zakon o poluprovodnicima ne može biti jedini akt koji bi pomogao tim investicijama“, rekla je Eva Mejdel (Eva Maydell) vodeći pregovarač za pomenuti paket zakona u Evropskom parlamentu. „To će nam pomoći da dođemo do 20 odsto, ali moramo da budemo sigurni da radimo i sve druge stvari koje čine EU privlačnom destinacijom za investitore u ovoj oblasti“.

Evropski političari su završili pregovore za samo 14 meseci, što je izrazito brz tempo za poslovično sporu i birokratski opterećenu EU.

„Snažna i široka politička podrška ovim ciljevima pokazuje da je EU ozbiljna u pogledu obezbeđivanja svog budućeg prosperiteta“, rekao je u saopštenju Hendrik Buržoa (Hendrik Bourgeois) potpredsednik Intela.

Poslednje pitanje koje su pregovarači razrešili bio je budžet, nakon što su zemlje EU odbile prvobitni plan Evropske komisije da oduzme 400 miliona evra namenjenih za naučna istraživanja i preusmeri ih na poluprovodnike.

Pregovarači su uspeli da sakupe novac iz niza drugih budžetskih stavki EU, uključujući digitalni program bloka i nepotrošena sredstva, prenosi Bloomberg izjave insajdera.

Novi sporazum će takođe omogućiti zemljama EU da subvencionišu novu opremu za proizvodnju čipova, otvarajući time vrata i ASML-u da dobije državna sredstva. Kompanije koje primaju državnu pomoć moraće posebno da dokumentuju svoje politike zaštite intelektualne svojine.