Ekonomija se pokazala kao preporuka Putinu za novi mandat

Vladimir Putin izraziti je favorit za pobedu na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji koji će biti održani od 15. do 17. marta. Putin nastupa kao nezavisni kandidat, a konkurenti su komunistički kandidat Nikolaj Karitonov, nacionalista Leonid Slucki i biznismen Vladislav Davankov, kojima se ne daju šanse za pobedu.

Budući da nema neizvesnosti u pogledu ishoda glasanja, Putin će dobiti i peti predsednički mandat, odnosno još šest godina u Kremlju, do 2030. Aktuelni četvrti mandat Putina započeo je kada je Rusija bila domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, a sada se završava uz rat u Ukrajini i pod sveobuhvatnim zapadnim sankcijama.

Uprkos ratu i sankcijama, popularnost Putina održala se na visokom nivou, a možda je čak i porasla nakon teritorijalnih dobitaka u Ukrajini. Što je podjednako važno za Putina i njegovu vladu, ekonomija se nije slomila. Finansijski kolaps, koji se široko predviđao u proleće 2022. godine, nikada se nije dogodio, navodi Economist.

Ruska privreda zapala je u recesiju, ali je ona bila plitka i nije dugo trajala. Kada se prošle godine ubrzala inflacija, ekonomisti su upozoravali da bi stvari mogle da izmaknu kontroli. Putin je pre godinu dana pozvao zvaničnike da posvete posebnu pažnju rastu cena. Danas se čini da Moskva kontroliše inflaciju. Stopa nezaposlenosti je niska.

Brojke koje su pratile Putinov mandat, a posebno dve prethodne godine, dobra su preporuka za birače. Podaci koje je Rosstat objavio u februaru pokazuju da je realni BDP Rusije porastao u prošloj godini za 3,6 odsto. Rast se uglavnom pripisuje rekordno visokom povećanju državne potrošnje za potrebe vojske. MMF je prognozirao rast od 2,6 procenata u tekućoj godini.

Allianz, međunarodni provajder finansijskih usluga, naveo je u nedavnom izveštaju da ekonomski učinak Rusije odražava preraspodelu resursa ka ratu, prikrivajući slabe rezultate ostatka privrede. Rast na strani ponude u 2023. godini podstaknut je snažnom ekspanzijom u industrijama povezanim sa ratom, građevinarstvom i maloprodajom, prenosi FirstPos. Proizvodnja automobila i aviona u 2023. bila je niža nego pre rata.

Prihodi od industrije nafte i gasa činili su 30 do 50 odsto ukupnih prihoda saveznog budžeta tokom prethodnih 10 godina. Naftni i gasni sektor učestvuje sa oko 20 odsto u BDP-u Rusije. Ruski izvoz nafte preusmeren je na Kinu i Indiju. Rusija je u januaru zaradila oko 15,6 milijardi dolara prihoda od izvoza nafte, izvestio je AP. Ruska nafta prodaje se sa popustom od oko 13 dolara po barelu.

Inflacija u Rusiji je viša od sedam odsto, značajno više od ciljanog okvira centralne banke od četiri procenta. Centralna banka u nameri da obuzda inflaciju povisila je kamatne stope na 16 odsto. Uprkos sankcijama Rusija ispunjava svoje potrebe za hranom, a cena goriva je relativno niska.

Planirana državna potrošnja ove godine je otprilike dvostruko veća nego 2018, ali deficit ostaje podnošljiv, jer porezi i prihodi od nafte i dalje pristižu. Paralelni uvoz preko trećih zemalja omogućio je Rusima da nastave da kupuju zapadne proizvode, od patika do mobilnih telefona i automobila, ali po značajno višoj ceni.

Ekonomija će svakako ostati u fokusu na unutrašnjem planu i u narednom mandatu Putina, dok glavni izazov u spoljnoj politici ostaje Ukrajina. Putin je prvi put stupio na dužnost predsednika Rusije 2000. godine, a na toj funkciji ostao je do 2008. godine u dva mandata, da bi naredne četiri godine proveo na mestu premijera. U Kremlj se vratio 2012. godine od kada je proveo na čelu države dva šestogodišnja mandata.