EU traži način da zaplenjenu rusku imovinu ustupi Ukrajini

Evropska unija će nastojati da zapleni imovinu onih koji pokušavaju da izbegnu sankcije Rusiji i da oduzetu imovinu preda Ukrajini, naveo je evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders (Didier Reynders).

Novi podaci pokazuju da je najviše takve imovine zamrznuto u Belgiji (3,5 milijardi evra), Luksemburgu (2,5), Italiji (2,3), Nemačkoj (2,2), Austriji i Irskoj (po 1,8 milijardi evra), Francuskoj (1,3) i u Španiji nešto više od milijardu evra, prenosi Irish Times.

Ukupna suma zamrznuta u pomenutim zemljama čini oko 90 odsto od 17,73 milijarde evra vredne imovine koja je zamrznuta širom EU. Najmanje imovine zamrznuto je u Mađarskoj, u vrednosti od svega 3.000 evra. Imovina zamrznuta u EU pripada pojedincima kojih je 1.239, a uključuje i 116 kompanija.

Ukupni iznosi razlikuju se od prijavljenih suma jer ne uključuju blokirane transakcije, i kalkulisane efekte isključivanja ruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SWIFT, koji daju značajno veće cifre. Rejnders je najavio da će Evropska komisija za nekoliko dana pokrenuti direktivu koja bi omogućila „ne samo zamrzavanje imovine, već i konfiskaciju“.

Izbegavanje antiruskih sankcija bilo bi dodato na listu kažnjivih radnji prema sporazumu koji postavlja zajedničke standarde za krivično gonjenje teških krivičnih dela sa prekograničnom dimenzijom, kao što je pranje novca.

Evropska unija već mesecima traži mogućnost da konfiskuje rusku imovinu u evropskim zemljama. Brisel je u julu saopštio da istražuje legalne načine da ponovo iskoristi zamrznutu rusku imovinu za pružanje pomoći Ukrajini, prenosi TFI Global. EU je međutim bila prinuđena da odustane od toga zbog upozorenja Moskve i međunarodnog prava.

Prema dokumentu u koji je Politico imao uvid, EU traži načine za unapređenje praćenja, identifikacije, zamrzavanja i upravljanja spornom imovinom kao preliminarne faze u potencijalnoj konfiskaciji ruske imovine. Reč je o oko 300 milijardi evra vrednoj zamrznutoj imovini ruske centralne banke i zaradama pojedinaca i organizacija na sankcijama EU.

Međunarodno pravo, međutim, nalaže državama članicama EU da ostavi zamrznutu imovinu u potpunosti onakvom kakva jeste. Trenutno ne postoji pravni mehanizam za konfiskaciju ruske imovine, na šta je u maju ukazala američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen). Ona je tom prilikom pozvala na stvaranje tribunala i odgovarajućih zakona koji bi omogućili konfiskaciju.

Predlog su podržale Poljska i baltičke države, a lideri EU zatražili su od EK da istraži pravne načine za preuzimanje ruske imovine koja je blokirana zbog sankcija. Brisel priprema predloge koji bi omogućili konfiskaciju imovinu prekršilaca sankcija, ukoliku protiv njih postoji pravosnažna krivična presuda.

Problem za EU predstavlja to što je Rusija prema međunarodnim sporazumima zaštićena od eksproprijacije imovine bez naknade i ima pravo na pravičan i jednak tretman. Bez saglasnosti Rusije EU ne može da koristi sredstva ruske centralne banke. EU razmatra naplatu „izlazne takse“ sankcionisanim pojedincima koji žele da iznesu imovinu iz EU.