EU ublažava sankcije za uvoz kineskih čipova

Evropska unija priprema privremeno ublažavanje sankcija kineskoj kompaniji Yangzhou Yangjie Electronic Technology, svega nekoliko nedelja nakon što ju je uvrstila u svoj dvadeseti paket mera protiv Rusije.

Prema informacijama Bloomberga, Evropska komisija razmatra izuzeće za ovog proizvođača čipova nakon snažnog pritiska evropske automobilske industrije, koja upozorava da bi potpuna zabrana mogla da izazove ozbiljne poremećaje u lancima snabdevanja i dovede do nestašica komponenti već tokom narednih sedmica.

Odluka još mora da dobije saglasnost svih 27 država članica EU, ali sama činjenica da Brisel razmatra povlačenje dela sankcija pokazuje koliko evropska industrija i dalje zavisi od kineskih tehnoloških dobavljača.

Kineska kompanija sankcionisana je u aprilu, pošto je EU procenila da su njeni proizvodi završavali u ruskim sistemima naoružanja, uključujući dronove i navođene bombe korišćene u ratu u Ukrajini.

Evropske vlasti tvrde da su desetine pošiljki tehnologije ove firme stigle do Rusije i da se radi o robi dvojne namene, odnosno proizvodima koji mogu imati i civilnu i vojnu primenu. Međutim, evropski proizvođači automobila upozorili su da nisu imali dovoljno vremena da pronađu alternativne dobavljače i da bi nagli prekid isporuka izazvao haos u proizvodnji. Zbog toga Brisel sada razmatra privremeno odlaganje primene zabrane na nekoliko meseci, kako bi industrija dobila dodatni prostor za prilagođavanje.

Ova situacija još jednom pokazuje koliko je evropska privreda postala ranjiva zbog zavisnosti od kineske industrije poluprovodnika, čak i kada je reč o takozvanim „legacy” čipovima — starijim i tehnološki manje sofisticiranim komponentama koje kontrolišu napajanje i osnovne funkcije u automobilima i industrijskoj opremi.

Evropska auto-industrija već je krajem prošle godine osetila ozbiljne posledice poremećaja na tržištu čipova, kada je sukob unutar kompanije Nexperia doveo do intervencije holandske vlade.

Nakon što je Hag preuzeo kontrolu nad operacijama u Holandiji, pozivajući se na zakon iz vremena Hladnog rata, Kina je odgovorila ograničavanjem izvoza iz kineskog dela kompanije, što je izazvalo nestašice i poremetilo proizvodnju kod više evropskih proizvođača automobila.

Dodatni problem za evropsku industriju predstavlja globalna eksplozija tražnje za memorijskim čipovima, podstaknuta razvojem veštačke inteligencije.

Veliki deo proizvodnih kapaciteta preusmeren je ka AI sektoru, što je dodatno povećalo cene i smanjilo dostupnost komponenti za tradicionalne industrije poput automobilske. Zbog toga Brisel sada pokušava da pronađe balans između geopolitičkog pritiska na Rusiju i očuvanja stabilnosti evropske ekonomije. Odluka o mogućem privremenom ukidanju sankcija kineskom proizvođaču čipova tako postaje još jedan pokazatelj da se evropska strategija „smanjenja rizika” u odnosima sa Kinom suočava sa ozbiljnim ograničenjima u praksi, posebno u sektorima gde alternative kineskim dobavljačima još ne postoje u dovoljnoj meri.