Evropa nema želju za trgovinskim ratom sa Kinom

Inicijativa SAD da se razvijene zemlje pridruže njenoj restriktivnoj trgovinskoj politici prema Kini, odnosno da prema njoj podignu „zid protivljenja“, kako je rekla američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen), zbog industrijskih politika koje vodi Peking, predstavlja zalaženje u domen politike i sa ekonomijom nema puno veze, ocenio je za Biznis.rs dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Borba protiv rastuće izvozne snage Kine centralna je tema sastanka ministara finansija G7 u Italiji, nakon što su SAD prošle nedelje uvele visoke carine na niz kineskih izvoznih proizvoda, uključujući baterije za električna vozila, kompjuterske čipove i medicinske proizvode. SAD ne pozivaju svoje partnere da preduzmu identične mere, ali je Jelen rekla da želi da saveznici SAD u G7 pokažu da stoje uz Vašington.

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer (Bruno Le Maire) rekao je da je neophodno izbeći trgovinski rat sa Pekingom, koji je „naš ekonomski partner,“ ali G7 treba da zaštiti svoje industrijske interese suočene sa „nepravednim trgovinskim praksama“ Kine.

Nemačka ekonomija zasnovana na izvozu imala bi mnogo toga da izgubi od eskalacije trgovinskih tenzija sa Kinom. Nemački ministar finansija Kristijan Lindner (Christian Lindner) rekao je novinarima da su „trgovinski ratovi gubici za sve, jer se u njima ne može pobediti“.

Međutim, italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti (Giancarlo Giorgetti) koji predsedava okupljanjem u Strezi na severu Italije, rekao je da je možda samo pitanje vremena kada će Evropska unija slediti primer SAD u vezi sa carinama.

„SAD su donele vrlo oštre odluke i Evropa će verovatno morati da razmotri da li će učiniti isto,“ rekao je on u petak za italijansku državnu televiziju RAI.

O nameri SAD da privoli Evropsku uniju da zauzme identičan stav prema Kini, Grubišić veruje da bez obzira na to kakva bude odluka EU, postojaće razlike među evropskim zemljama.

„Ne verujem da će odluka, kakva god da bude, biti uniformna na nivou EU. Uostalom, već smo videli neke razlike između Nemačke i Francuske“, naveo je Grubišić.

Kada je reč o planu da se Ukrajina finansira prihodima od zamrznute ruske imovine na Zapadu, na čemu posebno insistiraju SAD, Grubišić ističe da ni to nema ekonomsko opravdanje. Podsetimo, Jelen je navela da traži „opšte slaganje o konceptu“ upotrebe ruske imovine od finansijskih ministara i guvernera centralnih banaka zemalja G7.

„Nema sumnje da bi usledila uzvratna mera iz Rusije. Moskva ima mogućnost da uzvrati, jer se značajna imovina zapadnih kompanija nalazi i dalje u Rusiji. Šteta bi bila međusobna, a to nema veze sa zdravom i pragmatičnom ekonomijom“, rekao je naš sagovornik.

Komentari zvaničnika koji se okupljaju u Italiji, sugerišu da neće biti konkretnih detalja o američkom predlogu za kredit Ukrajini, podržan prihodima od oko 300 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava. Le Mer je izjavio da će predložiti „da se iznenadni profiti od ruskih sredstava koriste u narednim godinama“. Lindner je naveo da G7 sada razmatra „pravno siguran“ predlog za kredit, iako su „mnoge pravne i tehničke stvari još nerešene“.

Evropska unija finalizirala je u utorak sopstveni sporazum o korišćenju „neočekivanih i izvanrednih“ profita evropskih depozitara koji drže ruska sredstva, što bi Ukrajini donelo između 15 i 20 milijardi evra do 2027. godine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba zahvalio je EU na odluci, ali je ponovio da Kijev očekuje potpunu zaplenu ruskih sredstava, a ne samo kamate, što je nekoliko evropskih zemalja odbacilo iz pravnih razloga.