Plan Vašingtona za hitno finansiranje Kijeva

G7 razmatra 30 milijardi evra zajma za Ukrajinu od ruske zamrznute imovine

BankeEUSvet

20.5.2024 13:33 Autor: Vladimir Jokanović 1

G7 razmatra 30 milijardi evra zajma za Ukrajinu od ruske zamrznute imovine G7 razmatra 30 milijardi evra zajma za Ukrajinu od ruske zamrznute imovine
Saveznici Vašingtona iz G7 postali su naklonjeni američkom planu da hitno obezbede desetine milijardi dolara finansiranja Ukrajini pre mogućeg povratka Donalda Trampa (Donald Trump)... G7 razmatra 30 milijardi evra zajma za Ukrajinu od ruske zamrznute imovine

Saveznici Vašingtona iz G7 postali su naklonjeni američkom planu da hitno obezbede desetine milijardi dolara finansiranja Ukrajini pre mogućeg povratka Donalda Trampa (Donald Trump) u Belu kuću. Prema planu, koji će biti razmatran na samitu u junu, Kijev bi unapred dobio novac iz zajma G7.

Zajam bi bio osiguran budućim profitom generisanim od oko 350 milijardi dolara ruske imovine koja je blokirana na Zapadu nakon početka rata u Ukrajini. Neki članovi G7 nisu bili voljni da podrže plan, ali su promenili mišljenje nakon diplomatskog pritiska SAD, prenosi Financial Times.

Podele oko toga da li Ukrajina može zakonito dobiti dodatni zajam od 30 milijardi evra od ukupno 270 milijardi evra zaplenjene ruske državne imovine verovatno će biti iznete na sastanku ministara finansija G7 ove nedelje u Italiji. U još jednom testu političke volje u vezi sa Ukrajinom, SAD prikupljaju podršku za plan, a novac je namenjen za pomoć u obnovi Ukrajine ili za kupovinu oružja.

Debata o tome kako učiniti zamrznutu rusku državnu imovinu dostupnom Ukrajini traje više od godinu dana, sa zagovornicima potpune zaplene imovine koji ne uspevaju da ubede guvernere centralnih banaka ili da dobiju dovoljnu podršku unutar G7 grupe, prenosi Guardian.

Predlozi za korišćenje državne imovine kao kolaterala za zajam izazvali su retke nesuglasice između SAD i Nemačke. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) iznela je prošle nedelje pravne i ekonomske prigovore protiv potpune zaplene imovine, ali SAD, uz snažnu podršku Velike Britanije, odlučne su da pokušaju da zaobiđu te prigovore.

Lagard je upozorila da bi zaplena ugrozila buduću stabilnost finansijskog sistema, potkopala princip državnog imuniteta i navela zemlje sa velikim viškovima, poput Kine i zalivskih država, da izbegavaju zapadne rezervne valute bojeći se da bi i njihov novac mogao biti podložan zapleni.

Međutim, pre okupljanja lidera G7, SAD i Velika Britanija tvrde da bi, umesto davanja relativno malih iznosa kao što je 500 miliona evra godišnje iz kamata, bilo bolje ako bi se Ukrajini mogao dati zajam ili obveznica vredna oko 30 milijardi evra, sa kamatama plaćenim iz profita generisanih od veće zamrznute imovine.

Inicijatori insistiraju na tvrdnji da je pravna nauka tokom protekle godine došla do zaključka da se imovina može zapleniti, a da se državni imunitet može ukinuti, prema doktrini državnih kontramera. Takođe se tvrdi da bi, ako bi zaplena imovine štetila poverenju u evro, to već bilo primetno u trenutku kada je imovina zamrznuta 2022. godine.

  • SUNCE

    20.5.2024 #1 Author

    Slazem se sa g.djom Lagard a prema zakonu univerzuma mecka mora da zaigra i pred vratima Amerike i Engleske.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...