Evropska centralna banka i američki Fed oprezni u pogledu daljeg snižavanja kamatnih stopa

Evropska centralna banka (ECB) i američke Federalne rezerve (Fed) nalaze se u osetljivoj fazi jer, iako je inflacija usporena, globalni šokovi i političke odluke poput američkih tarifa unose neizvesnost, što centralne banke tera da balansiraju između potrebe za dodatnim podsticajima i opreza da se inflacija ponovo ne otme kontroli.

Evropska centralna banka verovatno će biti oprezna u daljem snižavanju kamatnih stopa, uprkos riziku da snažan evro obori inflaciju ispod ciljanih dva odsto, navode ekonomisti banke HSBC. Imajući u vidu poznato kašnjenje efekata monetarne politike, ECB bi mogla odlučiti da ignoriše kratkoročne oscilacije deviznog kursa, prenosi WSJ.

ECB je završila svoj najnoviji ciklus mera monetarne politike usmerenih na obuzdavanje inflacije, izjavio je glavni ekonomista ECB Filip Lejn (Philip Lane). On je u intervjuu tokom godišnjeg foruma ECB prošle nedelje rekao da je inflacija uspešno spuštena sa vrhunca od 10 odsto na ciljnih dva odsto i da je taj deo posla završen.

Prema njegovim rečima, banka ostaje spremna da reaguje ukoliko se pojave nova odstupanja koja bi mogla ugroziti srednjoročnu stabilnost cena. Inflacija u evrozoni u maju je iznosila 1,9 procenata, a referentna kamatna stopa smanjena je sa četiri na dva odsto, uz očekivanja da će do kraja godine pasti na 1,75 procenata, prenosi CNBC.

ECB sada pažljivo prati faktore kao što su energetska tržišta, devizni kursevi i inflaciona očekivanja, kako ne bi preterano reagovala na manja odstupanja, ali i da ne bi propustila dublje strukturne promene u ekonomiji. Takođe, rast evra u odnosu na širu korpu valuta bio je umereniji nego u odnosu na američki dolar.

ECB će ostati oprezna sa daljim rezovima zbog jake vrednosti evra, koji bi mogao dodatno oboriti inflaciju ispod cilja. Međutim, firme u evrozoni bi mogle iskoristiti jači evro da obnove profitne marže, a ne da snižavaju cene, dok bi fiskalni podsticaji mogli neutralisati deflatorne efekte.

Zapisnik sa junske sednice ECB pokazuje da su kompanije u evrozoni bile pod pritiskom smanjenih profitnih marži, ali bi sada mogle iskoristiti jači evro za njihovu obnovu, umesto da taj dobitak prenesu na potrošače. Istovremeno, blaža fiskalna politika u Evropi mogla bi ublažiti deflatorni efekat jačeg evra. Prema podacima LSEG-a, evro je prošle nedelje dostigao gotovo četvorogodišnji maksimum od 1,1829 dolara.

Istovremeno, američki Fed suočava se s unutrašnjim podelama oko toga da li bi trebalo smanjiti referentnu kamatnu stopu na predstojećem sastanku 30. jula. Beleške sa junske sednice pokazuju rastući nesklad među članovima Odbora za otvoreno tržište američke centralne banke (FOMC).

Dok jedni smatraju da je inflacija dovoljno pod kontrolom da bi se opravdao rez, drugi su zabrinuti da bi nove carine, koje najavljuje predsednik SAD Donald Tramp (Trump) mogle pogurati cene naviše, čime bi se ugrozila borba protiv inflacije. Neki članovi ističu da su efekti tarifa verovatno privremeni, dok drugi, uz podatak da je osnovna inflacija u maju iznosila 2,7 odsto, smatraju da nema prostora za popuštanje.

Tržišta trenutno uglavnom ne očekuju smanjenje kamata pre septembra, što je potvrđeno i podacima sa FedWatch alata koji meri očekivanja na osnovu trgovanja fjučersima. Zaposlenost u SAD ostaje snažna, što Fedu daje manevarski prostor da sačeka i prati razvoj događaja.

Ekonomisti ocenjuju da je Fed zadovoljan pristupom „čekaj i vidi“, s obzirom na to da ekonomija i dalje pokazuje otpornost, uprkos trgovinskim tenzijama i neizvesnosti u pogledu inflacije.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Kada građani i privrednici mogu očekivati povoljnije uslove zaduživanja?