Fed ima prostora za blagi rast kamata, ali i za pauzu u zatezanju kaiša

Nedavno sprovedena Rojtersova anketa pokazala je da stručnjaci širom sveta očekuju da će američke Federalne rezerve (Fed) na sastanku koji počinje danas, 2. maja, najverovatnije povećati kamatne stope za 25 baznih poena, što bi ih dovelo u raspon od 5 do 5,25 odsto, odnosno na „psihološku granicu“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić za Biznis.rs ukazuje na to da je inflacija u SAD u opadanju, a da martovski podaci čak ukazuju da se kretala unutar Fedovog cilja.

„Ipak, bazna (core) inflacija je i dalje visoka i postoje neizvesnosti u vezi sa narednom poljoprivrednom sezonom i inflacijom koja može doći iz domena hrane, tako da je prerano zaustavljanje restriktivnosti monetarne politike takođe u određenoj meri rizično“, ocenio je Šoškić.

On smatra da u taj „rebus“ treba uključiti i poljuljano poverenje u nezavisnost Feda, jer je 2018. godine počeo sa podizanjem kamatnih stopa da bi, po oceni mnogih analitičara, pod političkim pritiskom 2019. zaustavio i preokrenuo takvu svoju politiku.

„Otuda očekujem da postoji veća verovatnoća da će Fed ovaj put svojim postupanjem težiti i da odagna sumnje u svoju nezavisnost, pa verujem da će se nastaviti sa blagim ili vrlo blagim dodatnim restriktivnim merama dok se ne potvrdi da je inflacija pod kontrolom. Zato se slažem sa ocenama da se može očekivati blagi rast, verovatno 25 baznih poena, odnosno 0,25 odsto u maju, mada bi se moglo pravdati i pauziranje u podizanju kamatnih stopa do novih podataka o inflaciji„, rekao je Šoškić za Biznis.rs.

Prema njegovom mišljenju, ako bi kamatne stope porasle u maju i ako podaci o padu inflacije budu ohrabrujući, to bi moglo biti i poslednje podizanje kamatnih stopa Feda u ovoj godini.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić slaže se sa procenama da će Fed u maju nastaviti sa politikom „blage restriktivnosti“, ali i ocenjuje da je pet odsto barijera ili psihološka granica koju neće prelaziti.

„Posledice ekspanzivne monetarne politike, kakva je vođena tokom prethodne decenije, kao i tokom pandemije, daleko se jače osećaju u SAD nego u Evropi. Samo tokom 2020. godine u SAD je ‘štampano’ 2.400 milijardi dolara“, ukazao je Grubišić za Biznis.rs.

Skreće pažnju na to da se SAD suočava sa još jednim po dolar nepovoljnim trendom.

„Navikli su da se dolar ‘vrti’ na međunarodnim tržištima. Sada problem postaje to što se na Istoku transakcije sve češće ugovaraju u drugim valutama, kao odgovor na različite geostrateške situacije, pa se čak govori i o zajedničkoj valuti zemalja BRICS-a. To je proces koji se naziva i ‘dedolarizacija’, smanjenje zavisnosti od dolara. Iz ugla SAD, međutim, to znači da postoji velika opasnost da se ti dolari ‘vrate kući’„, objašnjava Grubišić.

To, kako zaključuje, znači da Fed mora da bude izuzetno oprezan, i zato očekuje da će nastaviti sa blagim povećanjem kamatnih stopa u maju.