Godina hladnog rata

Protekla godina donela je eskalaciju geopolitičkih tenzija kakvu je malo ko očekivao. Umesto smirivanja trgovinskog rata između Kine i SAD, nakon promene administracije u Vašingtonu, došlo je do zaoštravanja krize i svojevrsnog Hladnog rata između dve ekonomski najjače zemlje u svetu.

Bela kuća sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden) predvodi zapadni front protiv Kine i upozorava Peking da će oružjem braniti Tajvan u slučaju kineske agresije. Kina je uzvratila upozorenjem da se SAD „igraju vatrom“. SAD su takođe optužile Kinu za „genocid“ nad ujgurskom manjinom u pokrajini Sinđan. Kina je, naravno, to kategorički demantovala.

U pretposlednjoj sedmici 2021. godine Bajden je potpisao zakon o zabrani uvoza robe iz Sinđana, i proglasio sankcije za pojedince odgovorne za organizovanje prisilnog rada. Nekoliko meseci ranije Stejt department upozorio je američke kompanije da ne smeju ni indirektno da sarađuju sa vlastima u Sinđanu.

Vašington i Moskva takođe su srozali međusobne odnose na najniži nivo od Hladnog rata. Trenutno je „na stolu“ ruski zahtev za garancijama da se NATO neće dalje širiti na istok. Sasvim konkretno, Rusija od SAD i NATO traži pisanu garanciju da neće primiti Ukrajinu u vojni savez.

Vašington i NATO se još nisu zvanično izjasnili o zahtevu, ali prema onome što se do sada moglo razumeti, nemaju nameru da izađu u susret Rusima. Moskva gomila vojne trupe na granici sa Ukrajinom i podseća da poseduje supersonične rakete i nuklearni arsenal, a Kijev tvrdi da ruska armija samo čeka da mraz zaledi blatnjava polja, pa da napadne.

Potpredsednica SAD Kamala Haris (Kamala Harris) poručila je da se Rusiji spremaju sankcije „kakve do sada nisu viđene“ ukoliko napadne Ukrajinu. Bajden bi trebalo početkom 2022. godine da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, možda i uživo, nakon čega bi trebalo biti jasnije kojim smerom će se nastaviti odnosi dve najjače vojne sile sveta. Ruski i NATO predstavnici takođe bi trebalo da se sastanu u prvoj polovini januara.

Istovremeno, Evropska unija sve snažnije sledi američku politiku, pogotovo u odnosu prema Rusiji. Odlazak Angele Merkel sa dužnosti nemačke kancelarke, kao da je označio kraj saradnje Berlina sa Moskvom. Zajednički projekat gasovoda „Severni tok 2“, koji je trebalo da osigura redovno snabdevanje zapadne Evrope gasom, po povoljnoj ceni, suspendovan je odlukom nemačkih regulatora, ali uz političku podršku.

Umesto iz Rusije, Evropa sve više uvozi gas iz SAD. Cene prirodnog gasa tokom protekle jeseni i tekuće zime najviše su u evropskoj istoriji trgovanja ovim energentom, a posledica toga je nagli rast cena električne energije i rast inflacije. Bez obzira na to, nova vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) ne pokazuje nameru da otvori „Severni tok 2“, kao ni da ratifikuje investicioni sporazum sa Kinom, koji je EU postigla prošle godine sa Angelom Merkel kao liderkom. Usput, posle Brexita odnosi EU sa Velikom Britanijom zapali su u krizu.

Jedino veliko polje korektne saradnje između velikih sila moglo bi da se smatra usaglašavanje klimatskih ciljeva na nedavnoj konferenciji COP26 u Glazgovu. Međutim, ostaje da se vidi da li će veliki izvoznici fosilnih goriva, pre svih Rusija i arapske zemlje, ali i SAD, zaista napustiti njihovu eksploataciju u kratkom roku odričući se time ogromnih izvora prihoda.