Novi argentinski predsednik pred ogromnim ekonomskim izazovima

Havier Milei preuzima „privredu na intenzivnoj nezi“

AnalizaSvet

21.11.2023 12:29 Autor: Vladimir Jokanović 0

Havier Milei preuzima „privredu na intenzivnoj nezi“ Havier Milei preuzima „privredu na intenzivnoj nezi“
Za novoizabranog argentinskog libertarijanskog predsednika Havijera Mileija (Javier Milei) došlo je vreme za suočavanje sa ekonomskim krizama. Njegova pobeda koja je iznenadila mnoge, došla... Havier Milei preuzima „privredu na intenzivnoj nezi“

Za novoizabranog argentinskog libertarijanskog predsednika Havijera Mileija (Javier Milei) došlo je vreme za suočavanje sa ekonomskim krizama. Njegova pobeda koja je iznenadila mnoge, došla je posle kampanje u kojoj je on obećao šok terapiju za ekonomiju uz nekoliko veoma neobičnih predloga, kao što je ukidanje centralne banke.

Obećanja su jedno, dok je realnost nešto drugo, a novog argentinskog predsednika dočekuje inflacija od 143 odsto. Pred toga, devizne rezerve su u debelom minusu, štediše odbacuju nacionalnu valutu pezos, a recesija je gotovo izvezsna. Četiri od 10 Argentinaca živi u siromaštvu i izgledna je oštra devalvacija pezosa, prenosi Reuters.

Milei, koji će preuzeti dužnost 10. decembra, suočava se sa velikim izazovom da preokrene ekonomiju. Neuspeh bi mogao da dovede do toga da zemlja, koja je već u krizi, upadne u ciklus neplaćanja državnog duga, porasta siromaštva i socijalnih nemira. Za privredu Argentine kaže se da je već na intenzivnoj nezi.

Visoka stopa inflacije u Argentini stvara ogromne distorzije na tržištima i među potrošačima, pri čemu se cene menjaju svake nedelje. Prema ocenama analitičara centralne banke, inflacija će dostići 185 procenata do kraja tekuće godine.

U pokušaju da smanji inflaciju, argentinska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu na 133 odsto, što podstiče štednju u pezosima, ali otežava pristup kreditima i ometa ekonomski rast. Argentinski pezos sputan je kontrolom kapitala od tržišnog kraha 2019. godine, što je dovelo do toga da dolarima trguje za duplo više od zvaničnog kursa, oko 350 pezosa za dolar.

Popularni nezvanični kursevi uključuju „plavi dolar“, „coldplay dolar“, „malbec dolar“, a njihov nastanak je izazvan potražnjom za dolarom kroz paralelne kanale. Milei se obavezao da će brzo ukinuti kontrolu kapitala i da će dolarizovati privredu, dok je verovatno da će oštra devalvacija u bliskoj budućnosti približiti zvanični i „crni“ kurs. Analitičari ocenjuju da je korekcija kursa neizbežna u kontekstu visoke inflacije i plana stabilizacije.

Foto: Unsplash

Rezerve argeninske centralne banke u stranoj valuti blizu su najnižeg nivoa od 2006. godine, a analitičari smatraju da su u neto iznosu na negativnoj teritoriji nakon što je velika suša pogodila izvoz ključnih gotovinskih useva poput soje, kukuruza i pšenice.

Niske rezerve ugrožavaju sposobnost zemlje da otpaćuje dugove svom glavnom kreditoru Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kao i privatnim vlasnicima obveznica, kao i da pokrije ključni uvoz. Argentina će morati da obnovi svoj program MMF-a od 44 milijarde dolara. Vlada u Buenos Airesu dogovorila se o produženoj razmeni valuta sa Kinom kako bi pomogla u pokrivanju nekih njenih troškova i morala je da odloži neka plaćanja ključnim trgovinskim partnerima kao što je Brazil.

Istovremeno, Mileijeva pobeda na izborima znači da Argentina odustaje od pridruživanja organizaciji BRICS, navela je glavna savetnica predsednika za spoljne poslove Dijana Mondino. Ona je izjavila da ne vidi interes Argentine da se pridruži ovom udruženju tržišta u razvoju u ovom trenutku, prenosi South China Morning Post.

Treća po veličini privreda Latinske Amerike na putu je da ove godine oslabi dva odsto, prema najnovijem istraživanju analitičara centralne banke, delom zbog uticaja nedavne suše koja je prepolovila useve kukuruza i soje. Zajedno sa trocifrenom inflacijom, to će verovatno pogoršati nivoe siromaštva, pri čemu dve petine ljudi već živi ispod granice siromaštva, jer su plate i štednja erodirane.

Novi argentinski predsednik izneo je tokom kampanje za izbore svoj ekonomski plan koji uključuje smanjenje potrošnje za najmanje 13 odsto BDP-a pre sredine 2025. godine dramatičnim smanjenjem javnih radova, smanjenjem broja ministarstava, ukidanjem subvencija i kapitalnih ograničenja koja bi omogućila preduzećima da obavljaju transakcije u američkim dolarima.

Najdrastičniji deo njegovog plana je svakako zatvaranje centralne banke, za koji je rekao da „nema razloga da postoji“, kao i potpuna dolarizacija ekonomije od 640 milijardi dolara. Poseban izazov za Mileija biće kako da dobije parlamentarnu podršku za svoje planove, iako u njemu nema većinsku podršku.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.