Iran i SAD intenzivno pregovaraju o dugotrajnom primirju i deblokadi Ormuskog moreuza

Iran i SAD nagovestili su da su blizu postizanja sporazuma kojim bi trenutno primirje, koje je okončalo višenedeljni sukob, moglo da preraste u trajnije političko rešenje. Obe strane govore o mogućem „memorandumu o razumevanju“ koji bi predstavljao okvir za rešavanje svih otvorenih pitanja, iako se konačan dogovor još ne očekuje.

Glavna ideja memoranduma jeste da se trajno zaustave borbe, što bi odgovaralo i Vašingtonu i Teheranu. Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) suočava se sa važnim izborima kasnije ove godine, dok se Iran nalazi u ozbiljnoj ekonomskoj krizi. Prema navodima izvora upoznatih sa pregovorima, u kojima posreduje Pakistan, najnovija verzija sporazuma predviđa i postepeno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kao i ukidanje američke blokade iranskih luka, prenosi CNN.

Ipak, i dalje postoje ozbiljna neslaganja. Iranska agencija Tasnim navodi da spor oko pojedinih odredbi memoranduma još nije rešen. Tramp je izjavio da je dogovor „uglavnom ispregovaran“, ali je istovremeno poručio da SAD neće žuriti sa konačnim sporazumom. Jedno od ključnih pitanja ostaje kontrola nad Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom i gasom.

Tramp tvrdi da bi moreuz trebalo da bude ponovo otvoren u okviru budućeg memoranduma, ali iranski mediji ističu da će prolaz i dalje ostati pod nadzorom Irana. Teheran planira da u narednih 30 dana postepeno vrati pomorski saobraćaj na nivo pre rata, ali uz pojačanu kontrolu prolaska brodova. Iran istovremeno traži ukidanje američke blokade svojih luka, dok Vašington insistira da će sankcije i blokada ostati na snazi dok se ne potpiše konačan sporazum.

Drugo veliko pitanje je iranski nuklearni program. Potencijalni sporazum predviđa da Iran odustane od razvoja nuklearnog oružja, zamrzne dalje obogaćivanje uranijuma i započne pregovore o sudbini postojećih zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Međutim, iranski zvaničnici tvrde da o nuklearnim pitanjima neće razgovarati dok se najpre ne postigne dogovor o trajnom okončanju rata. Teheran takođe negira da je pristao da preda nuklearne zalihe ili zatvori svoja postrojenja.

Iran dodatno zahteva hitno odmrzavanje milijardi dolara državne imovine blokirane u stranim bankama i ukidanje međunarodnih sankcija koje teško pogađaju ekonomiju zemlje. Prema iranskim procenama, samo ukidanje sankcija na izvoz nafte moglo bi državi da donese skoro 10 milijardi dolara prihoda za dva meseca. Međutim, američki zvaničnici poručuju da će se o odmrzavanju sredstava i ublažavanju sankcija razgovarati tek nakon potpunog otvaranja Ormuskog moreuza.

Pored toga, i dalje nije jasno kako će biti rešena pitanja iranskih balističkih raketa i sukoba između Izraela i pokreta Hezbolah u Libanu. Iran tvrdi da memorandum treba da označi kraj rata na svim frontovima, uključujući Liban, dok je Trump u razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom podržao pravo Izraela da nastavi vojne akcije protiv pretnji u regionu.

Uprkos mnogim otvorenim pitanjima, obe strane tvrde da postoji prostor za kompromis. Iranski izvori poručuju da je Teheran spreman za „pošten i uravnotežen sporazum“, ali insistiraju da je najvažnije da se rat trajno okonča i da se stabilizuje čitav Bliski istok.

Neimenovani američki zvaničnik naveo je da iranski politički sistem trenutno veoma sporo donosi odluke i da bi moglo da prođe još nekoliko dana dok sporazum ne dobije sva potrebna odobrenja unutar iranskog rukovodstva, preneo je Axios.

Bloomberg citira bivšeg američkog diplomatu za Iran i koordinatora politike sankcija Stejt departmenta Ričarda Nefjua (Richard Nephew) koji je ocenio da su SAD iscrpele mogućnost sankcija ekonomskog pritiska na Teheran. Prema njegovim rečima, Vašington sada mora ili da pronađe nove načine pritiska koji ne uključuju ekonomiju ili da smanji svoje političke ciljeve u odnosu prema Teheranu.

Uprkos velikom broju sankcija, Teheran je uspeo da održi deo ekonomskih aktivnosti i izvoza energenata. SAD su u poslednjih osam godina protiv Irana uvele skoro 2.000 sankcija. Mere obuhvataju praktično sve, od naftnih i brodarskih kompanija do menjačnica, finansijskih posrednika i drugih ekonomskih subjekata.