Kineska ekonomija pod budnim okom Zapada

Druga po snazi svetska ekonomija je u opasnosti od produžene stagnacije privrednog rasta, i ono što čudi ekonomske analitičare je pasivnost kineskih lidera da ožive svoju ekonomiju.

Investitori, analitičari i diplomate ukazuju na to da Peking okleva da sprovede hrabriju politiku, kojom bi se podstakao oporavak nakon pandemije korona virusa. Ističu da cela ta situacija nije samo ekonomski, već i geopolitički problem.

Naime, kako je preneo Reuters, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) u hladnim je odnosima sa Kinom zbog gorućeg pitanja poput Tajvana, te je nedavno nazvao Kinu „tempiranom bombom“ zbog ekonomskih problema sa kojima se suočava. Bajden je dodao da to nije dobro, jer „kada loši ljudi imaju problema, oni rade loše stvari“.

Ekonomisti kažu da su Kini potrebne mere za jačanje potrošnje i poslovnog poverenja, kao što su smanjenje poreza ili vaučeri za potrošnju koje finansira vlada, ali dodaju da za razliku od prethodnih usporavanja, nema brzog rešenja.

Prošle nedelje investiciona banka Morgan Stanley smanjila je prognoze rasta Kine za narednu godinu, preneo je Bloomberg. Naime, Investiciona banka sada vidi povećanje bruto domaćeg proizvoda za 4,7 odsto ove godine, što je pad u odnosu na ranije projekcije od pet odsto. Takođe je snizila prognozu za 2024. godinu na 4,2 odsto sa 4,5 odsto.

Ova prognoza može da se dovede i u vezu sa nejasnim instrukcijama na visokom zvaničnom nivou o uravnoteženom ekonomskom razvoju i ulaganjem u nacionalnu bezbednost.

Druga grupa analitičara smatra da ukorenjeno oklevanje Komunističke partije prema merama koje bi mogle da prebace moć sa državnog na privatni sektor, kao i vladu u kojoj se nalaze lojalisti Sija, možda guši ekonomsko-političku debatu i koči odgovor, preneo je Yahoo finance.

Naravno, situacija ekonomske neizvesnosti u Kini može da potraje. Videli smo to i slučaju ograničenja zbog Covida-19, gde je ova zemlja ostavila na snazi odluke koje joj nisu išle u korist, dok se ostatak sveta otvarao.

Ipak, Kina je u prošlosti pokazala pravovremenu odlučnost, reagujući na sveobuhvatan način na zaustavljanje brige o rastu tokom globalne finansijske krize 2008-2009. i straha od odliva kapitala u 2015. godini, podseća Reuters.

Razlozi zbog kojih Kina ne žuri sa jačanjem ulaganja i poverenja u privatni sektor, koji bi godili rastu, najverovatnije su kompleksniji.

Naučnik u Centru za kinesku ekonomiju i institucije Univerziteta Stanford Su Čengang (Xu Chenggang) smatra da je u pitanju strah Komunističke partije.

„Večni strah Komunističke partije Kine je da bi mogla biti svrgnuta ako kapitalizam i privatna ekonomija dovoljno ojačaju“, rekao je Su.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin (Wang Wenbin) je rekao da mali broj zapadnih političara i medija pojačava i rasplamsava privremene probleme koji postoje u ekonomskom oporavku Kine, i dodao da će ih „na kraju stvarnost ošamariti“.

Vangovi komentari usledili su nakon što su slabi podaci o ekonomskoj aktivnosti polovinom avgusta podstakli zabrinutost da Kina ide ka dubljem i dužem usporavanju rasta.

Kina krije sve više podataka od ostatka sveta

Iznenadna odluka Kine da pauzira sa objavljivanjem podataka o rastućoj stopi nezaposlenosti mladih bila je najnoviji znak da azijski ekonomski gigant sve više ograničava osetljive informacije, piše Bloomberg.

Stopa nezaposlenosti mladih od 16 do 24 godine dostigla je rekord u junu od 21,3 odsto. To znači da petina mladih Kineza nema posao, i statistika je koja zabrinjava Komunističku partiju, koja je opsednuta održavanjem društvene stabilnosti.

Osim ovih podataka, kako piše Bloomberg, kineske vlasti od ostatka sveta kriju i podatke poput prodaje zemljišta. Cifre koje pokazuju količinu kupljenog zemljišta i cenu koju su kupci platili nedostaju u sferi javnosti. Serija podataka seže do 1998. godine. Ovaj potez je usledio pošto je količina zemljišta prodatog za razvoj pala za više od 50 odsto prošle godine.

Zatim, podaci o deviznim rezervama, odnosno količini novca koju vlada drži u zvaničnoj deviznoj imovini, koja je bila izuzetno stabilna od 2017. Kina je imala sve veći trgovinski suficit u tom periodu, i to je trebalo da dovede do rasta deviznih rezervi.

Bred Setser (Brad Setser), bivši američki zvaničnik za trgovinu i hartije od vrednosti, sugeriše da je polovina stvarnih rezervi „sakrivena“. Podaci o deviznim rezervama se ne pojavljuju u zvaničnim knjigama Narodne banke Kine jer su skrivene u „rezervama u senci“, pojavljujući se među imovinom entiteta kao što su državni komercijalni zajmodavci i političke banke, rekao je on.

Među podacima koje Kina čuva samo za sebe navode se još i transkacije obveznicama, broj žrtava Covida-19, zatim akademske i naučne informacije, biografije političara, navodi Bloomberg.