Kompanije u SAD ugrožene zbog klimatskih promena

Američka preduzeća će 2022. godine izgubiti više od tri miliona dana poslovanja zbog poplava, a sa njihovim negativnim ekonomskim posledicama suočavaće se i u narednim decenijama, jer klimatske promene podstiču sve ekstremnije vremenske prilike, upozoravaju istraživači.

Očekivana šteta u narednoj godini, zasnovana na procenjenim trendovima, predstavlja godišnji gubitak od skoro 50 milijardi dolara za lokalne ekonomije u gradovima od Majamija do Pitsburga, navodi se u istraživanju neprofitne organizacije koja se bavi mapiranjem klimatskih rizika First Street Foundation.

U novoj studiji, istraživači su dali sveobuhvatan pregled očekivanih rizika od poplava za preduzeća i lokalne ekonomije u Sjedinjenim Američkim Državama, pretnju koja se često potcenjuje jer se fokus obično stavlja na poplavljene domove i materijalne gubitke domaćinstava, prenosi Reuters.

„Ovo je sasvim druga dimenzija rizika od poplava. Reč je o komercijalnim aktivnostima, o ekonomskoj aktivnosti koja podupire čitavu zajednicu“, kaže direktor sektora za istraživanje i razvoj u fondaciji First Street Džeremi Porter (Jeremy Porter).

Lokalna preduzeća u SAD mogla bi da izgube zbog poplava ukupno 3,1 milion radnih dana u 2022. godini, a procenjuje se da će ta cifra dostići četiri miliona do 2052. godine kako pretnje od poplava budu rasle, navodi se u studiji.

Istraživači su otkrili da je otprilike 730.000 maloprodajnih, poslovnih i stambenih objekata sa više stambenih jedinica danas u opasnosti od projektovane štete od poplava u SAD.

Područja visokog rizika uključuju i metropole Majami i Njujork, priobalna mesta u kojima se mogu očekivati povećane pretnje, ali i gradove u unutrašnjosti poput Pitsburga, koji leži na ušću tri reke.

Prema Porteru, Nešvil u Tenesiju, kao i Sinsinati i Kolumbus u Ohaju su drugi gradovi umerene veličine u unutrašnjosti koji su takođe izloženi znatnom riziku od poplava usled izlivanja obližnjih reka i ekstremnih padavina.

„Obično se razmišlja o gradovima na obalama mora i okena, ali je veoma važno da ne zanemarujemo reke i potoke“, rekao je Stiven Rotštajn (Steven Rothstein) iz neprofitne organizacije Ceres, koja radi na preoblikovanju ekonomskih sistema radi rešavanja klimatskih i drugih rizika.

U studiji se kao primer navodi Bej Siti u Teksasu, oko 80 milja (128,7 km) jugozapadno od Hjustona, gde se procenjuje da će se broj objekata koji će biti oštećeni u poplavama tokom 30 godina povećati za 5,8 odsto.

To će dovesti do rasta procenjene ekonomske štete za više od 900 odsto u navedenom periodu, pokazuju rezultati ovog istraživanja.