Međunarodni sistem pomorskog saobraćaja nije više jedinstven

Pomorske vlasti iz 18 velikih pomorskih zemalja upozorile su da se međunarodni sistem pomorskog saobraćaja sve više fragmentira, što bi moglo da dovede do stvaranja svojevrsnog sistema „dva koloseka“. Više od 80 odsto svetske trgovine obavlja se morskim putem, pa bi gubitak jedinstvenih pravila i poverenja među državama mogao da ima posledice daleko izvan same brodske industrije.

Upozorenje dolazi nakon niza poremećaja koji su poslednjih godina pokazali koliko je globalna trgovina zavisna od nekoliko ključnih pomorskih pravaca. Pandemija koronavirusa, rat u Ukrajini, suša koja je ograničila prolaz kroz Panamski kanal i sukobi na Bliskom istoku više puta su usporavali lance snabdevanja i povećavali troškove. Ove godine posebno je pogođen saobraćaj kroz Ormuski moreuz, gde su sukobi i blokade napravili veliko usko grlo i izazvali skok cena nafte, đubriva i drugih sirovina, prenosi CNBC.

Pomorske vlasti upozoravaju da geopolitički pritisci više ne izgledaju kao prolazni poremećaji, već kao znak trajne promene uslova u kojima funkcioniše svetska trgovina.

Poseban problem predstavljaju različita nacionalna pravila i diskriminatorne trgovinske mere. Ako države počnu da primenjuju različite standarde za pristup lukama, plovnim putevima i tržištima, kompanijama postaje mnogo teže da planiraju poslovanje, dok se troškovi na kraju prelivaju i na potrošače.

Još veći rizik predstavlja rast takozvane „flote iz senke“ — stotina brodova koji zaobilaze sankcije i posluju izvan uobičajenih sistema osiguranja, bezbednosti i transparentnosti. Takvi brodovi stvaraju paralelnu mrežu pomorskog saobraćaja u kojoj pravila koja važe za većinu drugih učesnika ne moraju da budu primenjena. Time se, kako se navodi, povećavaju bezbednosni i ekološki rizici i urušava poverenje koje je neophodno za funkcionisanje međunarodnog pomorskog tržišta.

Suština upozorenja je da bi tako mogao nastati sistem sa dva nivoa, jedan deo brodarstva poslovao bi po međunarodno prihvaćenim pravilima, dok bi drugi funkcionisao u mnogo manje transparentnom okruženju, zaobilazeći sankcije, standarde i kontrole. Takva podela dodatno bi podstakla fragmentaciju tržišta i povećala rizik od novih poremećaja na ključnim pomorskim pravcima.

Pomorske vlasti zemalja poput Nemačke, Kanade, Japana, Velike Britanije, Danske i Južne Koreje zato traže doslednu primenu postojećih međunarodnih pravila i političku podršku zajedničkim standardima.

Njihova poruka je da međunarodna saradnja nije prepreka državnom suverenitetu, već uslov da globalna trgovina uopšte može da funkcioniše.

Ako se fragmentacija nastavi, biće sve teže održavati otvoren i predvidiv sistem pomorskog saobraćaja, a svaki novi problem na strateškim „uskim grlima“ mogao bi da izazove mnogo veće posledice. Ormuski moreuz je, prema njihovoj oceni, upravo pokazao šta se događa kada se pomorski lanci snabdevanja raspadnu, jer se  posledice brzo prenose na čitavu svetsku ekonomiju.